Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
na ideju kulturne stabilnosti i nepromenqivosti? Koji bi,<br />
dakle, model bio ispravan? Ili se zamka odgoneta na nekom<br />
drugom nivou?<br />
Oba modela, uostalom, veoma su interesantna, nekima, moÿda,<br />
i åudna, tj. iskquåiva. Biãe da se ovde radi o neåemu<br />
što bi moglo da se opiše transformacijom svesti. Kad, na<br />
primer, Ðovani Batista Viko ukaÿe da u latinskom stihu „Jovis<br />
omnia plena" nije baš sve jasno — da li se u toj osnovi nejasnoãe<br />
krije stanovište, svest novog doba koje istorijski ne<br />
razume stari narod i wegovu kulturu?<br />
Primer, ovde naveden, sluÿi jedino zbog ukazivawa na<br />
promenu odnosa prema kulturi tokom istorije. Qudska svest,<br />
naime, zna da bude nekritiåka kad åita antiku. Iz ovog proizlazi,<br />
u veã naåetom roju, sledeãe pitawe — kad se govori o<br />
kulturi, da li se misli na nešto što se dogaðalo istorijski,<br />
ili je to mišqewe tipa stava koji ne poseduje monopol vremena?<br />
I, još jedno pitawe — da li je kultura individualna<br />
ili kolektivna svest? Da li ono što se tokom istorije dogodilo<br />
ima uticaja na današwi tok kulture? Da li je, konaåno,<br />
ono što je bilo vrednije u odnosu na današwe, i obrnuto?<br />
Krije li se u ovom ideja razvoja, a ne sukcesije?<br />
Romantiåarska teorija, herderovska, podseãa da je kultura<br />
prošlosti dragocenija od sadašwih, woj savremenih; ideja<br />
prošlosti i wene kulture ovde se zasniva kao ideja sna, odnosno<br />
ideala koji je u permanentnom sukobu s idealom savremenog<br />
doba, otud i razvija ideju skepse u odnosu na prosvetiteqsko<br />
doba nade. I još nešto. Takav pluralizam idealâ, starih<br />
i novih, stvara novu svest, realizuje novu vrednost, dobija<br />
snagu da ruši zidove ka neåem boqem. U wemu je sadrÿana i<br />
buduãa eliotovska ideja o podzemnoj tradiciji koja svoje nadzemno<br />
stablo kulture gradi daqe. 5<br />
Na primer. Tipiåna reåenica starijih o mladima koji se<br />
ne ponašaju u skladu sa starim obiåajima, sadrÿi izvesni pedagoški<br />
instrumentalizovani motiv dekadencije, 6 koji na op-<br />
5 Kako svoje ideje u ovom radu zasnivam na modernom poimawu pojma<br />
kulture kod srpskih avangardista, upuãujem na radove najboqeg struåwaka za<br />
ovaj period; up. rad G. Tešiãa, koji uspostavqa ovakvu zanimqivu tezu o odnosu<br />
eliotovskog shvatawa pojma kulture i onog kod avangardista, na primeru<br />
radova Todora Manojloviãa; mislim na rad ovog kwiÿevnog istoriåara,<br />
pod naslovom „O tradiciji, raåanskoj i dositejevskoj". — Raåanski zbornik,<br />
Bajina Bašta, 2008, br. 13, 55—64.<br />
6 Potpuno, meðutim, treba razlikovati pojmove dekadencije i destruktivnosti,<br />
kakva je, na primer, vidqiva u kritici svega postojeãeg, bez pru-<br />
301
Change language