Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Za progresivistiåka mišqewa dekadencija više ne predstavqa<br />
pojavu propasti. Ona je, naprotiv, jedina moguãnost<br />
napretka. Za istorijsko-filosofsku svest o propasti vaÿi,<br />
meðutim, suprotno, naime, da se dekadencija ne moÿe stepenovati<br />
kao periodiåni fenomen. Ona se moÿe beskompromisno<br />
suzbiti kao finale izopaåenosti. Netaåno. Avangarda nas je,<br />
baš kao i primeri antiåkog Rima, nauåila kako je dekadencija<br />
ili, taånije, „dekadencija" trajni pratilac kulture u wenom<br />
ÿivotu, ako baš i nije razvoj, jer ta reå nikako nije prikladna<br />
za priåu o objediwavajuãim elementima kulture od poået(a)ka<br />
do danas i daqe.<br />
Upravo je s Modernom, taånije s avangardom, tesno povezan<br />
prigovor o dekadenciji kao s oblikom rimske vojniåke<br />
predstave o junaštvu i hrabrosti. Konaåno, na takvoj modernoj<br />
grani stoji i dokument o objašwewu ameriåke nezavisnosti i<br />
wenog apostrofirawa o „individual pursuit of happiness", koji<br />
predstavqa onu provokativnu crvenu maramu svake kritike dekadencije.<br />
S individualnom teÿwom ka sreãi pretvorena je,<br />
naime, takva orijentacija u princip, koja je otad poåela da<br />
vaÿi kao simptom dekadencije.<br />
Kao što je i u antici bilo poznato, i u modernom diskursu<br />
o dekadenciji mawe su se konkretizovale tamne strane<br />
toboÿwih pojava propasti nego što su se zasnivale woj suprotstavqene<br />
slike, åija je atraktivnost rezultirala iz stilizacije<br />
kontrastnog mišqewa i uverewa: heroizam umesto<br />
hedonizma bio je program svakog lamenta dekadencije, baš kao<br />
što je to predstavqao i opis gubitka u smislu herojske ÿrtve<br />
u sluÿbi kolektiva, 8 a što je postajalo politiåki oblik za<br />
razlikovawe meðu, na primer, srpskom i evropskom (zapadnom)<br />
kulturom. Svaka pojava suprotna ovoj, na politiåkom, ne<br />
na iskonskom kulturnom, planu tumaåena je kao — dekadentna,<br />
tj. negativna.<br />
Zato se, i u aristotelovskom smislu, moÿe prihvatiti<br />
ideja o dekadenciji Teodora Adorna — “Fortschritt ereigne sich<br />
dort, wo er endet". Dekadencija je, tako, po ovom filosofu, fatamorgana<br />
svakog novog iskoraka koji još nije poåeo i koji<br />
sadrÿi semantiku tog pojma kao afirmativne varijante moralnog<br />
sublimisawa. Drukåije reåeno, u dekadenciji se dostiÿe<br />
pronalaÿewe razliåitih kulturnih obrazaca, kao u ogle-<br />
8 Na taj naåin moÿe u srpskoj kulturi da se tumaåi i „opredeqewe za<br />
nebesko carstvo" iz usmene narodne pesme; up. M. D. Stefanoviã, Kratki<br />
uvod u istoriju srpske kulture, Beograd 2008.<br />
303
Change language