ZBORNIK - Matica srpska

do kraja ili ne dobije najmawe jednu petinu glasova porotnika,
moraãe da plati hiqadu drahmi drÿavnoj blagajni. A ako
neko bude osuðen za hybris pa ne isplati izreåenu kaznu, ukoliko
je uåinio hybris prema slobodnom åoveku, biãe pritvoren
dok je ne plati." 18
Ovo mesto je od nesumwivog znaåaja za potpunije razumevawe
zanimqivih pravnih aspekata ove ustanove, a pogotovo
åiwenice da se pomoãu we mogla štititi åast i ÿena i robova
(ali, naravno, samo ukoliko bi postupak pokrenuo wihov
kyrios ili neki drugi graðanin, jer ÿene i robovi nisu imali
procesnu sposobnost). Ipak, u ovom Demostenovom citatu zakona
se, naÿalost, nigde ne definiše šta je hybris, veã se
samo opisuje procedura koja sledi kada je podignuta graphe
hybreos. I u mnogim drugim sluåajevima kada je hybris bio
predmet spora, nigde se ne navodi kakva je u stvari pravna
priroda ovog delikta i koji su weni bitni pravni elementi. 19
Jedino što sasvim oåigledno proizlazi iz svih tih primera
je da atinsko društvo nije bilo spremno da toleriše ponašawe
koje predstavqa hybris i da je takav napad na dostojanstvo
liånosti ozbiqno sankcionisalo. Uostalom, u tom govoru
Demosten eksplicitno kaÿe da je hybris zaštiãena „javnom"
tuÿbom graphe, koju moÿe podiãi bilo ko, a ne samo
ošteãeno lice, zato što je „zakonodavac smatrao da je hybris
napad na drÿavu, a ne samo na ÿrtvu". 20 Zbog toga novåana kazna
koju osuðeni mora da plati odlazi drÿavi, a ne ošteãenom!
21
Demostenov govor protiv Mejdije snaÿno naglašava vaÿan
element za razumevawe prirode ovog instituta, na koji se
Demosten više puta vraãa u govoru — to je veza izmeðu Mejdijinog
bogatstva i wegovog osionog ponašawa, åiwenica da je
on sebi dozvolio hybris zbog toga što je veoma imuãan. 22 Koje
su konkretne radwe koje bi predstavqale hybris, takoðe se moÿe
samo delimiåno rekonstruisati iz nekih od saåuvanih sudskih
govora, a Aristotelov opis ostaje glavni putokaz za daqa
domišqawa.
18 Demosthenes, C. Meidias XXI 47 (prevod S. Avramoviã).
19 Druge primere kada se vodio postupak u vezi sa ovom ustanovom detaqno
navodi N. R. E. Fisher, Hybris, A Study in the Values of Honor and Shame
in Ancient Athens, 38 i daqe (naroåito sluåajevi koji se pomiwu u Demostenovom
govoru protiv Konona, Isokratovom protiv Lohita i još nekima).
20 Demosthenes, C. Meidias XXI 45—46.
21 Ibid.
22 Demosthenes, C. Meidias XXI 98, 100, 123, 138, 185.
210