ZBORNIK - Matica srpska

'Gubljenje perja' 24 ili 'biti u okovima' (c)
Poslednji deo teksta daje uvid u dva odeljka iz Platonovih dijaloga,
jedan u Fedru, drugi u Fedonu. Ono što posebno iznenaðuje
jeste da su oba ova dijaloga usmerena na pad duše, ali ne govore o
istom tipu pada. U Fedru kontekst pruÿa sliku utelovljenja individualne
duše: nasuprot duši „savršeno opremljenoj krilima" koja putuje
nad zemljom i upravlja celim kozmosom (246b7—c2), duša „nesavršeno
opremljena krilima" „koja je lako nošena sve dok se ne dotakne
neåeg solidnog", tj. zemaljskog tela — i to upravo daje roðenje
onome što uopšteno nazivamo z~on. Suprotno od ovoga, u Fedonu
nije reå o utelovljenju, veã samo o onome što se po svoj prilici
moÿe desiti posle akta utelovljenja, naime, vezivanja (67d1 i a5):
duša, kako je reåeno, sebe je uåinila neåistom i uprljala „izbeÿnom'
trgovinom koju je imala sa telom. Kombinacija ova dva elementa,
'gubljenje perja' i 'biti u okovima', zaista se odliåno podudara sa
našim upravo izvedenim zakljuåkom da Plotin shvata vezivanje kao
neizbeÿnu posledicu utelovljenja. No osim toga, ne bismo smeli pri
analizi ovih pasusa da izgubimo iz vida da priåa kojoj prisustvujemo
nije samo o uzroku pada duše u telo, veã i o njenom psihiåkom
vezivanju.
„Postajanje deo" individualne duše (b)
Srednji deo našeg odeljka opisuje proces u kom individualna
duša postepeno tone u telo, u oba smisla postajuãi utelovljena i vezujuãi
se za njega. Proces o kojem je reå, kaÿe Plotin, jeste „da postane
deo": duša odleãe od celine, upire svoj pogled ka telu i postaje
njegov deo. Sada je bitno naznaåiti, usko uzimajuãi, da se proces
„postajati deo" (mçroj gågnomai) ne moÿe odnositi samo na individualnu
prirodu duše, jer je duša individualna i pre silaska. 25 Postajati
deo je pre nešto što individualna duša iskušava u momentu utelovljenja.
No u tome ima neåeg više nego što tekst pruÿa što je uslovljeno
njegovim usmerenjem pre svega na deo, naime telo, a to je
silazak u, åiji deo duša postaje. Drugaåije reåeno, duša se u neku
ruku asimiluje sa samim telom u kom je utelovljena, upravo ono o
åemu je reå u vezivanju. Dakle, ponovo vidimo blisku povezanost
koja postoji izmeðu utelovljenja i vezivanja: utelovljenje je u neku
ruku veã vrsta vezivanja u smislu da veã sama åinjenica 'biti u aso-
24 Tehniåki termin koji autor ovde koristi je „moulting" åiji bi literalni smisao
bio „linjanje" ili „gubljenje perja" u navedenom sluåaju.
25 Cf. En. IV 8 [6] 4, 1: T2j d§ kauçkasta fyx2j…
133