Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Druga poslanica je namewena Pitoklu i odnosi se na<br />
astronomiju i meteorologiju:<br />
„Svet je zaokruÿeni deo Univerzuma, koji sadrÿi zvezde i Zemqu i<br />
sve druge vidqive objekte, iseåak iz beskonaånog i ograniåen [meðom koja<br />
moÿe biti debela ili tanka, åije ãe rasturawe doneti razarawe svemu<br />
unutar we]" (D. L. X 88).<br />
Povrh toga, Metrodor sa Hiosa, Epikurov uåiteq, napomiwe,<br />
prema Aetiju, da je:<br />
„… apsurdno da jedan jedini klas raste u poqu i samo jedan svet bude<br />
u beskonaånosti. Åiwenica da ih je beskonaåno mnoštvo, sledi iz toga<br />
da postoji beskonaåan broj uzroka. Da je svet konaåan, a uzroka wegovog<br />
stvarawa beskonaåno, takoðe bi bilo beskonaåno mnogo svetova, jer gde je<br />
beskonaåan broj uzroka, beskonaåno je i rezultata. A uzroci su atomi ili<br />
elementi." (Aet. 15, 4d 292).<br />
Govoreãi uopšteno, moÿemo reãi da se pojam beskonaånog<br />
ne moÿe osetiti, nego je proizvod intelektualnog razmišqawa<br />
kombinovanog sa imaginacijom.<br />
Postoje dva naåina kako predstava beskonaånosti moÿe da<br />
se obrazuje u åovekovoj svesti:<br />
a) Empirijski: shodno tome, potpuno razumevawe pojma<br />
konaånosti, vodi nastanku pojma beskonaånosti. Na taj naåin,<br />
nema beskonaånosti kao takve, veã je to dinamiåki proces<br />
stvarawa preko neprekidnog porasta (beskonaåno veliko) ili<br />
smawivawa konaånosti (beskonaåno malo).<br />
b) Idealistiåki: postojawe Beskonaånog prethodi svakom<br />
Stvarawu i to je pojam koji se mora shvatiti kao primaran i<br />
potpun, a ne izveden iz drugih konaånih realnosti (stvarno<br />
postojeãih).<br />
U modernoj filosofiji ima više predloga u odnosu na<br />
beskonaåno. Prostor, vreme i materiju, mnogi filosofi i<br />
nauånici smatraju beskonaånim. Åesto postoji zabuna izmeðu<br />
apsolutne i relativne beskonaånosti. Prva po definiciji<br />
negira uvoðewe bilo kakvih ograniåewa u svoj sadrÿaj, buduãi<br />
osnovni i potpuni pojam i nedeqiva jedinica (idealistiåka<br />
beskonaånost), dok je druga predstavqena samo bez odreðenih<br />
granica (empirijska beskonaånost). Relativna beskonaånost<br />
predstavqa moguãnost preinaåewa konaånosti, dok se apsolutna<br />
beskonaånost razmatra kao potpuno i celovito svojstvo.<br />
S apsolutnom beskonaånošãu stavqamo se izvan bilo kakvog<br />
shvatawa veliåine. Dakle, izmeðu relativne i apsolutne bes-<br />
292
Change language