ZBORNIK - Matica srpska

preciznosti prilikom normirawa. Naime ovo kriviåno delo
se definiše na sledeãi naåin:
„Ko uvredi drugog, kazniãe se novåanom kaznom od dvadeset
do sto dnevnih iznosa ili novåanom kaznom od åetrdeset hiqada
do dvesta hiqada dinara" (ål. 170, st. 1).
Dakle, u samom zakonskom tekstu nema nikakvog nagoveštaja
šta se podrazumeva pod uvredom (za razliku od klevete,
koja je jasnije odreðena 34 ). Samo su dva traga koja indirektno
na normativnom planu objašwavaju pojam uvrede: prvo, åiwenica
da je ovo kriviåno delo svrstano u grupu kriviånih dela
protiv åasti i ugleda, kazuje da su vrednosti koje se štite —
zaštitni objekt — åast i ugled graðana, ali su i ta dva pojma
priliåno širok pravni standard. Drugo, i jedino što malo
eksplicitnije pribliÿava uvredu pojmu hybris i donekle, ali
sasvim indirektno, objašwava šta zakonodavac podrazumeva
pod uvredom, jeste formulacija iz ål. 170, st. 4, koja pomiwe
„nameru omalovaÿavawa". 35 Tako je, sliåno kao i u Atini,
kriviåno delo definisano kolokvijalnim pojmom uvrede. Pri
tom, u literaturi o gråkom pravu preovlaðuje mišqewe da izmeðu
pravnog i opšteg znaåewa reåi hybris nije postojala razlika.
36 Na isti naåin je i uvreda široko i nedovoqno odreðeno
kriviåno delo, åija se konkretizacija vrši kroz sudsku
praksu (a danas, donekle, i kroz doktrinarno definisawe tog
kriviånog dela). 37
34 „Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što moÿe
škoditi wegovoj åasti ili ugledu, kazniãe se novåanom kaznom od pedeset
do dvesta dnevnih iznosa ili novåanom kaznom od sto hiqada do åetiristo
hiqada dinara" (ål. 171, st. 1). Inaåe, i atinsko pravo je razlikovalo klevetu
(kakegoria) od drugih dela protiv åasti i ugleda liånosti (mada je i
kleveta bila postavqena šire nego u savremenom pravu, jer je bilo inkriminisano
svako nedokazano iznošewe ruÿnih tvrdwi o drugome, a pogotovo
o pokojnicima). Ona se, meðutim, za razliku od hybris-a, gonila „privatnom"
tuÿbom — dike kakegorias, što je naroåito jasno osvedoåeno u Lisijinom
govoru protiv Teomnesta, koji je oklevetan da je bacio štit i pobegao
iz borbe, kao i da je ubio svog oca pre 20 godina (Lysias, X), v. detaqnije D.
MacDowell (1978), 126. Kazna je, kao i danas za klevetu, bila iskquåivo
imovinska (500 drahmi).
35 „Neãe se kazniti za delo iz st. 1. do 3. ovog ålana uåinilac, ako je
izlagawe dato u okviru ozbiqne kritike u nauånom, kwiÿevnom ili umetniåkom
delu, u vršewu sluÿbene duÿnosti, novinarskog poziva, politiåke
delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se
iz naåina izraÿavawa ili iz drugih okolnosti vidi da to nije uåinio unameri
omalovaÿavawa."
36 N. R. E. Fisher, (1976), 180.
37 D. MacDowell (1978), 130 smatra da sama reå hybris nije imala nikakvo
posebno pravno znaåewe, veã da se podrazumevao wen uobiåajeni, svako-
214