ZBORNIK - Matica srpska

cijaciji sa telom' predoåava ono što ãe se kasnije desiti, naime, 'biti
u okovima'. Mislim da samo na osnovu ovakvog stava moÿemo razjasniti
uvod 'vremena' u narativno, u stvari, nesklad sa sluåajem
utelovljenja, no savršenu podudarnost sa sluåajem vezivanja. Odista,
vezivanje je nešto što zahteva neprestanu odgovornost za dušu. Kako
Platon na to jasno ukazuje u Fedonu, veza sa telom duši izgleda
kao da je 'stalno sa njim boravila' 26 i sigurno traje sve vreme tog
perioda.
Dosada i uzrok silaska (a)
Sada bih otpoåeo uvodom iz odeljka, u kome je reå o uzroku
prvog usmerenja individualne duše ka telu. Do sada smo sledili stav
po kome je jasno da je kozmološko utelovljenje stvar nuÿnosti, a
vezivanje stvar volje. No, bliska povezanost ova dva elementa na
koju Plotin upuãuje izgleda da senåi razliku meðu njima, te izgleda
da je silazak duše pre rezultat volje nego nuÿnosti. Ovaj utisak je
potvrðen iznetim uzrokom silaska, naime „dosadom" („iznurenošãu")
(kÀmatoj) i prvim spontanim pokretanjem duše, „povlaåenjem
u sebe", što treba videti kao genijalni akt njene samostalnosti,
åak izdvajanja.
Pre nego što pokušam da objasnim ovaj bar prividan ishod, trebalo
bi pre svega ukazati, ukoliko je to moguãe, na njegov smisao,
tj. reãi o datom razlogu silaska, naime o „dosadi". Kao što sam
upravo rekao, takav razlog je, do sada, nezadovoljavajuãi, jer je protivureånost
oåevidna iz upravo date åinjenice da je reå o individualnoj
duši opisanoj kao Èp0monaj, slobodna od bola i posla. I zaista,
takav stav o blaÿenom ÿivotu u inteligibilnom je dobro potvrðen i
drugde u Eneadama, gde je reå o „ÿivotu koji je bezbriÿan kada je
åist: i kako baš to što åini ÿivot savršenim moÿe postati dosadno?" 27
Nije li bio sluåaj savršenog ÿivota kada je individualna duša delila
vlast sa dušom sveta nad celim kozmosom? Ipak zašto nam Plotin
kaÿe da ta duša, u jednom trenutku, oseãa iznurenost od takvog savršenog
ÿivota? Ovde, po mom mišljenju, postoji samo jedan naåin
da se protumaåi ova teškoãa, jer u stvari naš odeljak nije jedini, u
navedenom delu, gde je reå o dosadi.
U prvom poglavlju, Plotin navodi dva puta Heraklita, govoreãi
da je Heraklit filosof koji ga je „podstakao da razmotri" 28 pitanje
26 Cf. Fedon 81b.
27 En. V 8 [31] 4, 34—35: KaÆ ¢ zw§ mÇn oœdenÆ kÀmaton ¿xei, Ìtan Å
kauarÀÞ tÁ d' Ërista z%n tå În kÀmoi.
28 En. IV 8 [6] 1, 11—12: =O mÇn g2r =HrÀkleitoj, Õj ¢mìn parakeleÿetai
zhteìn to‡to.
134