ZBORNIK - Matica srpska

sten od ranije bio u sukobu, 15 šamar je koji mu je Mejdija udario
pred gledaocima za vreme sveåanosti u åast Dionisija u
teatru, kada je mladi Demosten preuzeo ulogu horega. Demosten
mu nije uzvratio, nego je protiv wega pokrenuo specifiåan
postupak probole (što je i jedini saåuvani primer ove procedure
primewene u konkretnom sluåaju), u kome se tuÿilac
obraãa narodnoj skupštini, pa kada i ako od we dobije podršku,
moÿe nastaviti daqi postupak pred sudom — heliejom,
naravno u tom sluåaju sa velikim izgledima na uspeh. 16 Majstor
procedure i uverqivog sudskog nastupa, Demosten je izabrao
najboqu moguãu procesnu taktiku: on tuÿi Mejdiju zbog
narušavawa reda na sveåanosti (što je teÿe delo, a koje je
pri tom i lako dokazati), dobija podršku skupštine u postupku
probole, a potom pred heliejom procesnu strategiju uglavnom
zasniva na tome da, dokazujuãi hybris (koja se, inaåe, sama
za sebe teško dokazuje), pokaÿe da je obestan åovek kao Mejdija
opasnost za bezbedan i miran ÿivot u polisu. 17 U dokaznom
postupku, izmeðu ostalog, on citira i zakon, koji kaÿe:
„Ukoliko neko uåini hybris prema nekome, bilo da je to
dete, ÿena ili muškarac, slobodan ili rob, ili uåini bilo
šta drugo protivzakonito (paranomon) protiv bilo koga od
wih, bilo koji Atiwanin koji to ÿeli, ovlašãen je da protiv
wega podigne tuÿbu (graphe) pred tesmotetima; a tesmoteti ãe
pokrenuti postupak pred sudom (heliejeom) u roku od 30 dana
po podizawu tuÿbe grafe, ukoliko to ne remeti javne poslove,
a ukoliko je to sluåaj, posle tog roka što je ranije moguãe.
Koga god da sud zbog toga osudi, odmah se mora izreãi zasluÿena
kazna, koju osuðeni mora podneti. U svim sluåajevima
kada neko pokrene takvu tuÿbu, pa je prema zakonu ne dovede
15 Demosten je sa Mejdijom zaratio još u vreme kada je vodio sporove
za povraãaj imovine svoga oca protiv Afoba, jednog od staralaca imovine
Demostenovog oca posle wegove smrti, koji je zajedno sa ostalim staraocima
razvukao imawe i ostavio mladog Demostena bez poseda.
16 Demosten na kraju nije ni tuÿio Mejdiju za hybris, veã su se nagodili
da mu Mejdija plati 30 mina, v. i M. Ðuriã, Istorija helenske kwiÿevnosti,
Beograd 1986, 627. To predstavqa priliåno visok iznos, što govori
o tome do koje je mere bila neprijatna potencijalna tuÿba zbog hybris-a.
17 Sliåno atinskom pravu, savremeno kriviåno pravo obiåno razlikuje
dva kriviåna dela: lakše — uvredu, koja spada u grupu kriviånih dela protiv
åasti i ugleda, i teÿe — nasilniåno ponašawe, koje spada u grupu kriviånih
dela protiv javnog reda i mira, v. niÿe. Demosten je imao sliåan
izbor izmeðu dva dela kao i u modernom pravu, pa se odluåio da postupak
vodi za teÿe, mada argumentaciju prvenstveno postavqa kroz dokazivawe
lakšeg.
209