You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Vaÿan argument Anaksimandrove teorije je filosofska<br />
ideja o veånoj i nepromenqivoj kozmiåkoj osnovi iz koje sve<br />
nastaje i u koju se sve vraãa. Ona postoji izvan åetiri primarna<br />
elementa i identiåna je sa beskonaånim (Ëpeiron). U<br />
wegovoj ranoj kozmologiji to je samoodreðujuãa, nepromenqiva,<br />
besmrtna supstanca, nešto bez oblika i osobina, bez granica<br />
u vremenu i prostoru i bez odreðenih svojstava. '/Apeiron<br />
je beskrajno i neuništivo i to je razlog zašto svetovi<br />
nastaju iz wega i tu se vraãaju.<br />
Anaksimandar je, pak, verovao, da se Ëpeiron pretvara u<br />
åetiri elementa koji, delujuãi izmeðu sebe, vode nastanku svega.<br />
Oni se pak raspadaju i vraãaju nazad u wega. Zasnivao je<br />
svoje filosofske poglede na definiciji reåi Èrx0, koja ima<br />
dvostruko znaåewe: poåetak, ali i vladavina (od gråkog glagola<br />
Ërxw).<br />
On takoðe pomiwe Èrx0 (poåetak) koji nije sliåan bilo<br />
kom drugom Èrx0 ili nekom elementu Kozmosa, to jest Èrx0<br />
„koji obuhvata sve i upravqa svime". Prema Aristotelu:<br />
„Tako se 'bezgraniåno' ne moÿe izvesti iz bilo kog drugog principa,<br />
nego se samo smatra kao princip svega drugog, obuhvatajuãi i upravqajuãi<br />
svime. Ovo 'bezgraniåno' bi onda bilo samo boÿanstvo, 'besmrtno i neuništivo',<br />
kako Anaksimandar i veãina prirodwaka izjavquju da jeste"<br />
(Arist. Phys., III. iv. 203b 11).<br />
Anaksimandar i wegov uåiteq Tales potpuno su odbacili<br />
antropomorfni åin seksualne reprodukcije meðu boÿanskim<br />
biãima, koji je bio u osnovi svih mitoloških kozmogonija<br />
toga vremena. Anaksimandar je pretpostavqao da je „materica<br />
Kozmosa", u osnovi Ëpeiron, sposobna da podari ÿivot. U<br />
stvari, ÿivot poåiwe uz pomoã plodonosnog semena postavqenog<br />
unutar kozmološkog jajeta. Seme oploðuje svoju suprotnost,<br />
odvojenu od apeirona, koja raste u ogwenoj sferi koja sadrÿi<br />
hladnu masu. U poåetnoj fazi stvarawa, dve suprotnosti,<br />
toplo koje ukquåuje suvo, ihladno koje ukquåuje vlaÿno, odvojene<br />
su. Usled delovawa toplog, suvo i vlaÿno se razdvajaju i<br />
stvaraju kopno i more. Posledica delovawa toplog na hladno<br />
je vlaga koja donosi ÿivot. Prema Aetiju (Aetius), Anaksimandar<br />
je smatrao da je more ono što je ostalo od primarne vlage<br />
[Aet. III, 16, I (D, 381)].<br />
Izgleda da je Anaksimandar koristio apeiron sa još apstraktnijim<br />
znaåewem, kao matematiåki pojam za beskonaåno.<br />
Moguãe je da je smatrao da je to ogromna materijalna masa ili<br />
primarna maglina. Mogao ga je takoðe koristiti za prirodnu<br />
284
Change language