You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
o stabilnosti, izvan promenqivog Sveta; postojanosti, kojoj<br />
se moÿe pribliÿiti samo naša misao. Osim toga, Demokrit<br />
pomiwe raznolikost kombinacija atoma. Ove kombinacije nastaju<br />
tokom veånog kretawa, usvajajuãi Heraklitove stavove o<br />
svetu gde se sve neprestano kreãe.<br />
Prema Atomistiåkoj teoriji, atomi stvaraju beskonaåan<br />
broj oblika, i zbog wihovog spiralnog kretawa spajaju se formirajuãi<br />
vatru, vazduh, vodu i zemqu, odnosno åetiri osnovna<br />
elementa. Zaista, dva filosofa su bila mišqewa da je stepen<br />
gustine objekta srazmeran broju atoma koji se nalaze zajedno;<br />
ove stvari se veåno kreãu u praznini. Wihovo kretawe stvara<br />
neprekidno vrtloÿewe, koje je odgovorno za nova spajawa atoma,<br />
od kojih je nastao Svet i sve stvari.<br />
Leukip i Demokrit su smatrali da je Univerzum beskonaåan<br />
i sastavqen od atoma; wegovi bezbrojni svetovi, puni<br />
ÿivota, posledica su spajawa atoma. Vrtloÿnim kretawem ovih<br />
akumulacija nastaju Svetovi; neki izgledaju kao naš, a neki<br />
su potpuno drukåiji.<br />
Hipolit (Refut.) ¡, 13, 2—4, (D. 565, W. 16) piše:<br />
„Svetova je beskonaåan broj, a razlikuju se po obliku. Na nekima od<br />
wih nema ni Sunca ni Meseca, kod nekih je ono veãe a drugi imaju više<br />
Sunaca i Meseca. Rastojawa izmeðu svetova su nejednaka, te u ovom delu<br />
praznine moÿe ih biti više, a u drugom mawe. I jedni svetovi se još<br />
razvijaju, drugi su dostigli svoj maksimum, a treãi se razgraðuju, jedni se<br />
raðaju, a drugi nestaju. Svetovi se razaraju kada se sudare. Postoje svetovi<br />
bez biqaka, ÿivotiwa i vode."<br />
Prema Aristotelu, beskonaåno postoji samo kao nešto što<br />
je moguãe da bude (ñn dynÀmei) a ne kao nešto što stvarno postoji.<br />
To pokazuje da je on prihvatio beskonaåno kretawe i<br />
vreme, ali je odbacio ideju o prostorno beskonaånom Univerzumu.<br />
Platonski pojam Boga povezan je sa pogledom o beskonaånom,<br />
odbacivši negativno znaåewe, a zadrÿavajuãi samo pozitivno.<br />
Izuzetak je Parmenidova teorija (rani 5. vek pre n. e.),<br />
koja uzima beskonaåno kao poåetak svih stvari. Neoplatoniåari<br />
su takoðe smatrali da je beskonaåno vezano za Boga. Platonistiåko<br />
i kasnije Neoplatonistiåko shvatawe o zlu, otpadnutom<br />
od Boga, prihvatili su hrišãanski mislioci. Ovakav<br />
pogled je korišãen i snaÿno projektovan u idealistiåku teološku<br />
filosofiju, koja definiše beskonaåno kao proizvod<br />
svesti. Materijalistiåki filosofski pogled, naprotiv, posmatra<br />
beskonaåno kao svojstvo vremena i prostora, sa matema-<br />
290
Change language