Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Rezime<br />
Postoji više relativno pove<strong>za</strong>nih koncepcija organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja. Prema Modelu<br />
organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001), ono se može razumeti kao suštinska tačka u<br />
kojoj se spajaju stres, individualna uspešnost <strong>za</strong>poslenih i uspešnost same organi<strong>za</strong>cije.Takođe,<br />
Model pravi <strong>za</strong>okret u tradiciji proučavanja stresa na radu, jer se fokusira kako na individualne<br />
indikatore stresa i blagostanja (poput izgaranja i vitalnosti), tako i na poka<strong>za</strong>telje organi<strong>za</strong>cijske<br />
uspešnosti (npr. prosocijalno ponašanje na radu i potencijalna fluktuacija). Za mnoge<br />
karakteristike organi<strong>za</strong>cije (poput percepcije uslova na radu), kao i individualne karakteristike<br />
<strong>za</strong>poslenih (poput pozitivnog i negativnog afektiviteta) poka<strong>za</strong>no je da imaju važnu ulogu u<br />
razvoju stresa kod <strong>za</strong>poslenih. Sa druge strane, malo se zna o ulozi (i)racionalnih uverenja,<br />
konstrukata preuzetih iz REBT teorije, u razvoju stresa i blagostanja <strong>za</strong>poslenih.<br />
Stoga je pred istraživanje je postavljeno sledeće pitanje: da li se na osnovu percepcije<br />
uslova na radu i izraženosti iracionalnih i racionalnih uverenja mogu predvideti neki od<br />
poka<strong>za</strong>telja organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja, kao što su nivo izgaranja i percepcije radne angažovanosti,<br />
intenzitet psihofizičkih simptoma <strong>za</strong>poslenih, prosocijalno organi<strong>za</strong>cijsko ponašanje, namera <strong>za</strong><br />
napuštanje organi<strong>za</strong>cije i zdravstveni apsenti<strong>za</strong>m? Da bismo odgovorili na ovo pitanje<br />
sprovedeno je istraživanje na uzorku od 477 <strong>za</strong>poslenih oba pola, prosečne starosti oko 39<br />
godina, iz 18 kompanija društvenog i privatnog sektora sa teritorije AP Vojvodine.<br />
Finalni model poka<strong>za</strong>o je prihvatljive indekse podesnosti (S-Bχ²(1036)= 1721.35, p< .01,<br />
CFI=.91, NFI= .80, NNFI= .91, RMSEA= .04, SRMR= .06). Na osnovu analize parametara<br />
poka<strong>za</strong>no je da pozitivna iskustva podstiču radnu angažovanost, ali ne ostvaruju značajan efekat<br />
na izgaranje i intenzitet psihofizičkih simptoma, što je u skladu sa našim hipote<strong>za</strong>ma. Sa druge<br />
strane, negativna iskustva povišavaju izgaranje, ali, neočekivano, ne ostvaruju efekat na<br />
intenzitet psihofizičkih simptoma. Konačno, negativna iskustva, očekivano, ne ostvaruju efekat<br />
na radnu angažovanost. Poka<strong>za</strong>no je, takođe, da iracionalna uverenja <strong>za</strong>ista funkcionišu kao<br />
parcijalni medijatori u relaciji između percepcije radnih iskustava sa jedne, i izgaranja,<br />
psihofizičkih simptoma i radne angažovanosti, sa druge strane. Zaključujemo i to da izgaranje<br />
vodi izraženijoj nameri <strong>za</strong> napuštanje organi<strong>za</strong>cije, dok ne ostvaruje efekat na broj dana odsustva<br />
sa posla. Sa druge strane intenzitet psihofizičkih simptoma vodi i većem apsentizmu, dok njegov<br />
efekat na nameru <strong>za</strong> napuštanje organi<strong>za</strong>cije nije sasvim jasan i iziskuje dalja ispitivanja.
Change language