Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
organi<strong>za</strong>ciju. No, uprkos tome što je od formulisanja ovih pretpostavki protekao izvestan<br />
broj godina, istraživanja uloge eustresa u stresu na radu ima veoma malo.<br />
Ako prihvatimo da su pozitivni i negativni indikatori stresnog odgovora <strong>za</strong>ista dva<br />
različita konstrukta, a ne dva pola jednog kontinuuma, postavlja se pitanje kako bi bilo<br />
najbolje meriti eustres. Jedan način je putem ispitivanja pozitivnih psiholoških stanja<br />
(Edwards & Cooper, 1988), npr, da se kao indikator eustresa meri vitalnost ili pozitivan<br />
afekat. Drugi pristup mogao bi biti preko merenja kognitivne procene događaja, u skladu<br />
sa La<strong>za</strong>rusovim modelom po kome događaji, u <strong>za</strong>visnosti od individualne procene, mogu<br />
biti pozitivni ili negativni.<br />
U svojoj studiji na uzorku medicinskih sestara, Simons i Nelson (Simmons &<br />
Nelson, 2001) proveravali su hipotezu o pove<strong>za</strong>nosti distresa, eustresa i zdravlja. Eustres<br />
su operacionalizovali preko indikatora nade, pozitivnog afekta i osećaja smisla, a distres<br />
preko negativnog afekta. Rezultati su poka<strong>za</strong>li da je među navedenim prediktorima<br />
(indikatorima eustresa i distresa) nada bila jedini značajan prediktor zdravlja. Iz ovih<br />
rezultata autori su <strong>za</strong>ključili da se distres i eustres u istraživanjima <strong>za</strong>ista mogu smisleno<br />
razdvojiti, a da se nada može koristiti kao jedan od indikatora eustresa.<br />
Sledi kratak prikaz nekih konstrukata koji bi mogli biti svaćeni kao pozitivni<br />
indikatori stresa na radu – odnosno indikatori blagostanja <strong>za</strong>poslenih na radu.<br />
Vitalnost. Vitalnost neki autori određuju kao subjektivni doživljaj osobe da je puna<br />
energije i života (Ryand & Frederick, 1997). Vitalnost se do sada obično izučavala u<br />
oblasti zdravstvene psihologije, a u kontekstu istraživanja stresa na radu izučava se<br />
obično kao komponenta opšteg zdravlja (videti npr. Augusto Landa et al., 2008).<br />
Interesantno je da istraživanja uloge vitalnosti kao pozitivnog emotivnog stanja u<br />
kontekstu drugih relevantnih konstrukata poput izgaranja, radne uspešnosti ili namere <strong>za</strong><br />
napuštanje organi<strong>za</strong>cije ima veoma malo. Najveći broj takvih istraživanja proučavala su<br />
vitalnost kao deo tzv. radne angažovanosti (eng. work engagement, videti ispod) i to pod<br />
engleskim nazivom vigor (što se može prevesti kao energičnost; Shirom, 2004), i to u<br />
vezi sa poslom. Vitalnost „kao takva“, ne<strong>za</strong>visna od domena ljudske delatnosi nije puno<br />
izučavana u radnom kontekstu, ali kada jeste, rezultati su ohrabrujući. Npr. u već<br />
pomenutom istraživanju na <strong>za</strong>poslenima u Srbiji (Kalaj i sar., 2011), poka<strong>za</strong>no je da su<br />
39
Change language