Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
2.3.2 Sindrom izgaranja<br />
Sindrom izgaranja (eng. burnout syndrome), ili kraće – izgaranje, predstavlja<br />
specifičnu formu stresnog odgovora. Izgaranje je hroničan i složen psihofiziološki<br />
odgovor osobe na visoke <strong>za</strong>hteve posla i poslovnog okruženja, posebno na pritiske i<br />
konflikte koji potiču od direktnog kontakta sa ljudima. Ili, kako izgaranje definiše jedan<br />
od vodećih istraživača u ovoj oblasti, Shaufeli, to je „stanje fizičke, emocionalne i<br />
mentalne iscrpljenosti koje rezultira kao posledica dugotrajne uključenosti u radne<br />
situacije koje su emocionalno <strong>za</strong>htevne“ (Schaufeli & Greenglas, 2001, str. 501). Ovaj<br />
termin se ustalio u upotrebi tokom 70-tih godina prošlog veka u SAD-u (Freudenberger,<br />
1974; Maslach, 1976). Korišćen je <strong>za</strong> opis prepoznatog fenomena hronične iscrpljenosti i<br />
cinizma i to najčešće kod tzv. pomažućih profesija, kao što su socijalni radnici, nastavnici<br />
i učitelji, zdravstvena nega, medicinsko osoblje, policajci, kao i menadžeri. Sindrom<br />
izgaranja se često smatra “konačnom“ posledicom hroničnog stresa. Naučnu upotrebu<br />
termina anticipirala je popularna knjiga A Burn-Out Case (autora Greena iz 1960. godine)<br />
koja govori o arhitekti koji je “sagoreo” na poslu, te skrhan i demoralisan, napustio posao<br />
i povukao se u afričku džunglu.<br />
Postoji više definicija i koncepata sindroma izgaranja. Prema drugoj, popularnijoj<br />
koncepciji, izgaranje čine tri bazične dimenzije, utvrđene mnogim istraživanjima<br />
(Maslach et al., 2001):<br />
1. Emocionalna iscrpljenost: osećaj “isceđenosti” i nemogućnosti da se smogne snage<br />
<strong>za</strong> novi radni dan, te odsustvo entuzijazma; najočiglednija manifestacija i predstavlja<br />
“stresnu“ komponentu izgaranja.<br />
2. Depersonali<strong>za</strong>cija/cini<strong>za</strong>m: osećaj odvojenosti od posla i ljudi koji su u vezi sa<br />
poslom, distanciranje i <strong>za</strong>uzimanje ciničnog stava; predstavlja interpersonalnu<br />
dimenziju izgaranja.<br />
3. Neefikasnost: doživljaj neefikasnosti na poslu i odustajanje od pređašnjih ciljeva i<br />
ulaganja napora <strong>za</strong> njihovo ostvarivanje; predstavlja samoevaluativnu komponentu<br />
izgaranja.<br />
35
Change language