Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
primenjen je pristup sličan onom u radu Tajterlaj i saradnika (Tytherleigh et al., 2007),
odnosno testirane su polne razlike u multivarijatnom prostoru indikatora stresa na radu,
pri čemu su kao kovarijati tretirane varijable koje bi mogle imati uticaj na izraženost tih
indikatora. Na taj način omogućeni su uslovi da se testiraju dve alternativne hipoteze o
diferencijalnoj vulnerabilnosti, odnosno diferencijalnom izlaganju. Rezultati
multivarijatne analize kovarijanse su sumirani u tabeli 19.
Tabela 19. Polne razlike u doživljaju stresa na radu
Wilks'
Partial Eta
Efekat
F Df1 Df2 p
Lambda
Squared
Intercept ,696 13,395 13 398 ,000 ,304
SP ,903 3,284(a) 13 398 ,000 ,097
S ,940 1,939(a) 13 398 ,025 ,060
Broj radnih sati ,938 2,014(a) 13 398 ,019 ,062
PA ,640 17,201(a) 13 398 ,000 ,360
NA ,644 16,908(a) 13 398 ,000 ,356
NI ,824 6,527(a) 13 398 ,000 ,176
PI ,924 2,529(a) 13 398 ,002 ,076
Pol ,850 5,392(a) 13 398 ,000 ,150
Napomena: kovarijati SP – socijalna poželjnost; S – starost; PA – pozitivni afektivitet;
NA – negativni afektivitet; PI – pozitivna iskustva na radu; NI – negativna iskustva na
radu; (a) egzaktna F statistika; N= 419.
Najpre je izračunat Box test za jednakost matrica kovarijansi, koji je statistički
značajan (F (91, 172452)= 1,34; p< .05), na osnovu čega je odbačena nulta hipoteza o
jednakosti matrica kovarijansi između zavisnih varijabli. Međutim, Box test je suviše
strog na velikim uzorcima, odnosno previše lako odbacuje nultu hipotezu (Tabacnik &
Fidell, 2001). Stoga je primenjen i univarijatni Levenov test homogenosti varijansi, koji
je otkrio da se varijanse statistički značajno razlikuju kod zavisnih varijabli anksioznosti
(F (1, 417)= 14,861; p< .001) i umora F (1, 417)= 3,934; p< .05).
Kao što se može videti iz tabele 19, MANCOVA test razlika između aritmetičkih
sredina potvrdio je postojanje polnih razlika u izraženosti indikatora stresnog odgovora.
Štaviše, te razlike su postojane i stabilne, čak i kada se statistički kontroliše efekat svih
sedam kontrolnih varijabli (F(26, 796) = 9.23, p= .00; Wilks’ Lambda = .59; partial eta² =
.23). Razlike između aritmetičkih sredina u intenzitetu indikatora stresnog odgovora,
prikazane su u tabeli 20.
110