Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
sedmoajtemskoj skali koja teorijski meri jedan konstrukt. Zadatak ispitanika je da putem
petostepene skale Likertovog tipa („skoro uopšte ne“, „pomalo“, „umereno“, „uglavnom“ i „u
velikoj meri“) odgovore kako se osećaju u vezi sa poslom. Primer stavke: „Da li je Vaš posao
emocionalno iscrpljujuć?“. Ranije studije pokazale su da je skala validna i pouzdana (Milfont,
Denny, Ameratunga, Robinson, & Merry, 2008), a ona je proveravana i na uzorku zaposlenih u
Srbiji, gde je pokazano da ima visok koeficijent inerne konzistentnosti (α= .88), kao i da dobro
korelira sa distresom (r= .54), potencijalnom fluktuacijom (r od .36 do .40), zadovoljstvom
poslom (r od -.29 do -.44; Berat, Jelić & Popov, 2012).
6. Skala psihofizičkog zdravlja (SPFZ-2; Majstorović, 2011) je skala koja putem
samoopisa ispitanika procenjuje stepen njihovog psihofizičkog zdravlja, odnosno stepen
prisustva nekih od simptoma psihofizičkih tegoba. Zadatak ispitanika je da putem četvorostepene
skale Likertovog tipa procene koliko su u poslednje četiri nedelje imali neke od simptoma
(mogući odgovori „ne, nisam“, „da, ali retko“, „da, često“, „da, svakodnevno“). Skala meri pet
grupa simptoma: 1) fizičke simptome (primer stavke „U poslednjih nekoliko nedelja, da li ste
imali stomačne ili druge probleme sa probavom (gastritis i sl.)?“), 2) strah i anksioznost („U
poslednjih nekoliko nedelja, da li ste bili uplašeni bez nekog razloga?“), 3) depresivnost („U
poslednjih nekoliko nedelja, da li ste pomišljali da je bolje umreti nego dalje živeti?“), 4)
poremećaj socijalnog funkcionisanja („U poslednjih nekoliko nedelja da li ste izbegavali susrete
sa ljudima?“) i 5) umor („U poslednjih nekoliko nedelja da li ste imali utisak da ste umorni bez
vidljivog razloga?“). Izvorna skala imala je 23 stavke, ali je na osnovu podataka iz prethodnih
pilot studija skraćena na finalnih 15 stavki. Ovo je prvi put da se ovako skraćena skala
psihofizičkih simptoma koristi u istraživanjima (za celu skalu α= .85).
7. Skala iracionalnih i racionalnih uverenja (IRU-16; Tovilović, 2009) je skala
konstruisana sa ciljem da proceni stepen frekvencije iracionalnih i racionalnih uverenja,
formulisanih u skladu sa REBT teorijom. Skala meri dva teorijska konstrukta, iracionalna
(primer stavke „Neophodno mi je da me ljudi vole i prihvataju i ne mogu da podnesem situacije
kada primetim da nije tako“) i racionalna uverenja („Važno mi je da uspem i ostvarim svoje
ciljeve, ali čak i ako podbacim ili doživim neuspeh – mogu izaći sa tim na kraj i nastaviti dalje“).
Sadrži ukupno 16 stavki, a zadatak ispitanika je da putem petostepene skale Likertovog tipa
proceni koliko često razmišlja na određeni način (ponuđeni odgovori su „nikada“, „retko“,
„ponekad“, „često“ i „veoma često“). U prethodnim istraživanjima na našem uzorku, skala je
67