Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

More documents

Recommendations

Info

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja ne direktno ili eksplicitno prepoznato od strane formalnog sistema nagrađivanja, i koje potpomaže efikasno funkcionisanje organizacije“. OCB nije homogen konstrukt, već čini više različitih, ali međusobno povezanih obrazaca ponašanja koji pomažu ostvarivanje organizacijskih ciljeva. Sedam najčešće navođenih tipova OCB-a su: 1) pomažuće ponašanje (eng. helping behaviour), 2) srčanost (eng. sportsmanship), 3) povinovanje organizaciji (eng. organizational compliance), 4) lojalnost organizaciji (eng. organizational loyalty), 5) individualna inicijativa (eng. individual initiative), 6) građanska vrlina (eng. civic virtue) i 7) lični razvoj (eng. self-development). U dosadašnjoj literaturi identifikovano je četiri grupe antecedenata OCB-a: individualne karakteristike zaposlenih, karakteristike zadatka, organizacijske karakteristike i ponašanje lidera. Od individualnih karakteristika, veza sa OCB dokumentovana je, između ostalog, sa nekim crtama ličnosti poput pozitivnog afekta, savesnosti, prijatnosti (Organ & Ryan, 1995), zatim nekim afektivnim i konativnim stanjima, poput zadovoljstva zaposlenih, organizacijske privrženosti i „morala“ 1 (Bateman & Organ, 1983). Veza između OCB-a i karakteristika zadatka izučavana je uglavnom u kontekstu literature o supstitutima za liderstvo (npr. Podsakoff & MacKenzie, 1995). Od karakteristika zadatka značajnu vezu sa nekim tipovima OCB-a pokazali su fidbek i intrinzički motivišući zadaci (pozitivnu), i rutinsko obavljanje zadataka zadatka (negativnu vezu). Što se organizacijskih karakteristika tiče, grupna kohezija pokazala je doslednu povezanost sa OCB-om (Podsakoff et al., 2000), zatim podrška supervizora (Somech & Ron, 2007), a u jednom nedavnom istraživanju pokazana je i veza OCB-a sa inovativnom klimom stalne inovativnosti i snažnom vizijom (Choi, 2007). Istraživanja su takođe pokazala da su za razvoj OCB-a značajni tipovi liderstva poput transformacionog, podržavajućeg liderstva, kao i „in-group“ relacija, prema LMX teoriji (za detalje videti Podsakoff et al., 2000). Relevantnost izučavanja OCB za organizaciju dokumentovana je izučavanjima veze OCB-a sa uspešnošću pojedinaca i grupa. Tako je npr. pokazano da pomažuće ponašanje i srčanost pozitivno predviđaju kvantitet učinka (Podsakoff, Ahearne, & MacKenzie, 1997), dok građanska vrlina ne. U 1 Misli se na značenje pojma „morala“ kao srčanosti, entuzijazma i sl. 45
Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja novijem istraživanju Sun, Arije i Lo (Sun, Aryee, & Law, 2007) pokazali su da generalno OCB pokazuje obrazac pozitivne povezanosti sa učinkom, a negativan sa fluktuacijom. 3. Racionalno emotivno bihejvioralna teorija (REBT) Kako smo već rekli u uvodnom poglavlju rada istakli, ovo istraživanje uvodi teorijsku novinu u istraživanja stresa na radu, tako što, kao glavne personološke medijatorske varijable, proučava konstrukte razvijene u okviru REBT teorije – iracionalna i racionalna uverenja. REBT (Ellis, 1962, 1994) pripada grupi kognitivnih teorija emocija i ljudskog funkcionisanja. Iako je najširu primenu našla u domenu psihoterapije, nije ograničena samo na to, već i na druge oblasti. Pripada široj grupi kognitivno-bihejvioralnih pristupa (KBT) razumevanja ljudskog funkcionisanja. Sledi kratak pregled osnovnih postavki teorije, od značaja za ovo istraživanje. 3.1 Osnove pretpostavke REBT teorije Kako REBT vidi čoveka. REBT stoji na stanovištu da je čovek jedinstven među svim živim bićima, a njegova jedinstvenost ogleda se i u tome što je u stanju da misli, kao i da misli o svom mišljenju. Elis je (Ellis, 1994) predstavio svoje ideje o čoveku kao filosofu-naučniku koje su i dalje aktuelne u REBT. Dakle, “... ljudi su rođeni (i odgajani) kao filosofi i oni su prirodni naučnici, kreatori značenja... Jedan od glavnih njenih ciljeva (misli se na REBT) jeste da pomogne klijentima da naprave duboku filosofsku promenu koja će se odraziti na njihovu budućnost kao i na njihove sadašnje emocije i ponašanja.” (ibid, str. 247). Ljudska intencionalnost i hedonizam. REBT polazi od pretpostavke da ljudska bića imaju sklonost da ustanove ciljeve koji su njima važni i da zatim teže da ih dostignu. Pretpostavlja se da je najopštiji cilj ljudskih bića u osnovi hedonistički, što znači da ljudi teže da prežive i da prožive, tj. da što zadovoljnije provedu svoj život, uzimajući u obzir okolnosti pod kojima žive. 46
Page 1 and 2:
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski
Page 3 and 4:
Fizički opis rada: FO Naučna obla
Page 5 and 6:
Članovi komisije: (ime i prezime /
Page 7 and 8: Physical description: PD Scientific
Page 9 and 10: Thesis Defend Board: DB president:
Page 11 and 12: Dobijeni finalni model bolje funkci
Page 13 and 14: The final structural model works be
Page 15 and 16: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 57: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 109 and 110:
Uslovi na radu i individualna uvere
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Univerzitet u Novom Sadu I Filozofs
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199:
show all

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?