Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
istraživanjima koncepta samopouzdanja naziva stabilno visokom samoprocenom,
nezavisnom od spoljašnjih ishoda (Kernis, 2003; McArdle, 2009). Iako neka istraživanja
ukazuju na značaj stabilnosti samopouzdanja (Kernis, Cornell, Sun, Berry & Harlow,
1993), prema našim saznanjima BSP do sada nije testiran u organizacijskom okruženju.
Kognitivna procena i prevladavanje. Najjednostavnije rečeno, pod pojmom
prevladavanje stresa (eng. coping) podrazumevaju se sve aktivnosti koje osoba preduzima
kako bi prevazišla stresore i ublažila stresne reakcije. Efikasan „koping“ pomaže osobi da
umanji efekte stresora, stoga je važno da razumemo ove procese. Proces prevladavanja
sadrži najmanje dve komponente: 1) kognitivnu procenu događaja, odnosno stresora i 2)
strategije prevladavanja. Na ovom mestu ćemo se upoznati sa shvatanjima pojma
kognitivne procene, dok ćemo se strategijama prevladavanja baviti kasnije.
Kao što je već pomenuto, od ranih promišljanja grčkih filozofa, uvidelo se da
događaji sami po sebi ne proizvode stres. Način na koji opažamo i evaluiramo ono što se
oko nas dešava su faktori od kojih zavisi da li ćemo i kojoj meri događaje doživljavati
kao stresne. Kognitivne teorije emocija otišle su najdalje u proučavanju načina na koji
naše opažanje i vrednovanje događaja proizvode emocionalne reakcije. Među poznatijim
kognitivnim modelima emocija su Elisova RE & CBT (Racionalno-emotivno i
kognitivno bihejvioralna terapija) i Lazarusova teorija kognitivne procene. S obzirom na
činjenicu da RE & CBT predstavlja teorijski model od značaja za ovo istraživanje,
detaljnije je prikazan u zasebnom poglavlju (poglavlje 3).
Iako u osnovi veoma sličan Elisovom, Lazarusov pristup ima svoje specifičnosti.
Ono što je slično jeste da se pod kognitivnom procenom podrazumeva ukupna evaluaciju
situacije od strane osobe. Razlika je u tome što u Lazarusovom modelu, kognitivna
procena rezultira svrstavanjem stresnog događaja u jednu od tri kategorije. Događaji se
mogu opažati kao povreda ili gubitak (eng. harm – kada osoba procenjuje da se dogodila
neka šteta ili gubitak; npr, gubitak posla); pretnja (eng. threat – kada događaj uljučuje
potencijalno povredu; npr, javni nastup pred “nezgodnim” auditorijumom) ili izazov
(eng. challenge – kada osoba procenjuje da događaj nosi u sebi potencijalnu dobit; npr,
osoba je unapređena na izazovniji posao). U zavisnosti od toga kako je određena situacija
procenjena, osoba će pribeći i različitim strategijama prevladavanja. Npr, ako je situacija
procenjena kao povređujuća (npr, gubitak posla), osoba će sebi pomoći tako što će
30