Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
Cooper, 2001). U tabeli 1 nalaze se deskriptivan prikaz 5 stavki koji su najviše doprineli
skorovima na skalama pozitivnih i negativnih iskustava na radu. Kolone u tabeli za skalu
negativnih događaja prikazuju: 1) procenu učestalosti tog događaja (AS stavke kao odgovor na
pitanje „Koliko često se određeni događaj ili uslov pojavljuje na radnom mestu?“, 2) zatim broj
odgovora „negativno“ i „izrazito negativno“ na pitanje zaposlenima „Kako taj događaj/uslov
utiče na Vas?“, i konačno, 3) suma „negativnih“ i „izuzetno negativnih“ procena – što je
pokazatelj koja stavka je najviše doprinela ukupnom skoru na skalama negativnih iskustava na
radu. Ista logika je primenjena i u prikazu skale pozitivnih iskustava (u prilogu prikazane su sve
stavke). Skala do sada nije korišćena u istraživanjima.
2. Utrecht Work Engagement Scale (UWES-9; Schaufeli et al., 2006) je skala namenjena
samoproceni radne angažovanosti. Skala ima devet čestica, koje teorijski čine tri subskale: 1)
posvećenost (eng. dedication; primer stavke „Srećan sam kada intenzivno radim“), 2)
udubljenost ili apsorpcija (eng. absorption; „Udubim se u to što radim“) i 3) energičnost (eng.
vigor; primer stavke „Na svom poslu, osećam se snažno i energično“). Zadatak ispitanika je da
na šestostepenoj skali Likertovog tipa odgovore koliko često imaju takav doživljaj dok rade.
Skala je pokazala dobre metrijske karakteristike (α koeficijent interne konzistentnosti za skalu
vitalnosti iznosio od .60 do .88, za skalu posvećenosti od .75 do .90 i za skalu apsorpcije od .66
do .86; Schaufeli et al., 2006) i prevedena na srpski jezik za potrebe ovog istraživanja, a
sproveden je i povratni prevod na engleski od strane profesionalnog prevodioca kome je engleski
maternji jezik.
3. Nesigurnost zaposlenja (NZ; Popov, 2011) predstavlja 5-ajtemsku skalu koja meri
percepciju zaposlenih koliko im je trenutni posao siguran, odnosno izvestan. Skala se sastoji od
pet stavki, koji po teoriji mere jedan konstrukt. Zadatak ispitanika je da na petostepenoj skali
Likertovog tipa („uopšte se ne slažem“, „uglavnom se ne slažem“, „nisam siguran/na“,
„uglavnom se slažem“ i „potpuno se slažem“) označe stepen slaganja sa svakom od njih (primer
stavke „Postoji realna šansa da ćete dobiti otkaz u naredna tri meseca“). Neznatno drugačija
skala je ranije pokazala dobre metrijske karakteristike (α= .72; korelacija sa izgaranjem r= .28 i
distresom r= .36; Popov & Popov, 2012).
65