Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
rasporedu tokom radnog dana. Tradicionalno gledano, radna nedelja broji 40 radni sati,<br />
raspoređenih na 5 radnih dana, sa pretežnim radnim vremenom od 8h do 16h, ili ređe 7h<br />
do15h, odnosno 9h do 17h. No, u industriji se često <strong>za</strong>hteva drugačiji raspored radnih<br />
sati, odnosno tzv. rad u smenama. Ovo podrazumeva naizmeničnu promenu dnevnog i<br />
noćnog rada, a jedna smena može trajati i do 12 radnih sati. U poslednjih 20-ak godina<br />
sproveden je veliki broj istraživanja sa ciljem da se ispita uticaj rada u smenama na<br />
produktivnost radnika, njihove stavove prema poslu i opšte zdravlje. Poka<strong>za</strong>no je (Bara &<br />
Arber, 2009; Coffey, Skipper, & Jung, 1988) da smenski rad može imati čitav niz<br />
negativnih posledica po svoje izvršioce, njihove porodice i socijalni život uopšte,<br />
zdravstveno stanje, <strong>za</strong>dovoljstvo poslom i opšte blagostanje. Ipak, istraživanja takođe<br />
pokazuju da problemi sa radom u smenama nisu podjednaki <strong>za</strong> sve situacije (npr. dnevnu<br />
i noćnu smenu), kao ni <strong>za</strong> sve profesije. Tako, npr. Džamal i Baba (Jamal & Baba, 1992)<br />
pokazuju da su fiksne smene mnogo manje stresne od naizmeničnih, a ima nala<strong>za</strong> i da rad<br />
u noćnim smenama predstavlja dodatni napor <strong>za</strong> radnike zbog navikavanja na različite<br />
režime kada je u pitanju vreme <strong>za</strong> rad i vreme <strong>za</strong> odmor (Toterdoll, Spelton, Smith,<br />
Barton, & Folkard, 1995).<br />
2.1.2 Uloge u organi<strong>za</strong>ciji<br />
Pod radnom ulogom podrazumevamo obrasce ponašanja koja se očekuju od<br />
izvršioca na određenoj radnoj poziciji. Informacija <strong>za</strong>poslenom u vezi sa tim šta treba da<br />
čini na svom radnom mestu često su jasne i konzistentne, mada to nije uvek slučaj.<br />
Postoje različite situacije koje predstavljaju probleme u vezi sa radnom ulogom. Kada<br />
<strong>za</strong>poslenom nedostaje informacija u vezi sa tim kako treba da obavlja radnu ulogu (npr.<br />
nije jasno koji su mu radni <strong>za</strong>daci), tada govorimo o problemu koji se naziva<br />
neodređenost radne uloge (eng. role ambiguity). U najširem smislu, neodređenost uloge<br />
postoji kada <strong>za</strong>poslenom nije jasno šta treba da radi na svom radnom mestu. Ona se može<br />
manifestovati na različite načine: nisu jasni standardi uspešnosti, nedostatak informacija o<br />
tome kako se posao može obaviti itd. Druga problematična situacija se dešava kada<br />
<strong>za</strong>posleni dobija nekonzistentne ili konfliktne informacije u vezi sa sopstvenom radnom<br />
ulogom. Taj izvor stresa nazivamo konflikt uloge (eng. role conflict). Dešava se da<br />
16
Change language