Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
na temu efekata pozitivnog afekta na indikatore stresnog odgovora (videti npr. Shirom,<br />
2004; Weiss & Brief, 2001). Kako Širom dalje navodi (Shirom, 2004), vodeći model<br />
izučavanja pozitivnih emocija je tzv. model pozitivnih emocija (PEM), koji postulira da<br />
pozitivne emocije poput sreće, radosti, ponosa i ljubavi imaju protektivni efekat na<br />
zdravlje ljudi (videti i Fredrickson & Joiner, 2002). U istraživanjima stresa na radu, Litle<br />
i saradnici (Little, Simmons, & Nelson, 2007) našli da je pozitivan afekat, <strong>za</strong>jedno sa<br />
drugim varijablama, značajan prediktor zdravlja kod menadžera. Takođe, u studiji na<br />
uzorku medicinskih sestara, Celars i saradnici (Zellars, Hochwarter, Perrewé, Hoffman,<br />
& Ford, 2004) su poka<strong>za</strong>li da pozitivan (kao i negativan) afekat imaju direktne i<br />
medijatorske efekte na dimenzije sindroma izgaranja. O pozitivnim stanjima kao<br />
ishodnim varijablama u stres procesu biće reči i nešto kasnije (poglavlje 2.3.3).<br />
Samopouzdanje i samoefikasnost. Iako dva konstrukta, samopouzdanje i<br />
samoefikasnost u kontekstu istraživanja stres procesa mogu se razmatrati <strong>za</strong>jedno, s<br />
obzirom na to da je objašnjenje njihovih efekata u ovim istraživanjima praktično<br />
identično (Cooper et al., 2001). Koen i Edvards (Cohen & Edwards, 1989, prema ibid) u<br />
svom izveštaju <strong>za</strong>ključili su da su rezultati o efektima samopouzdanja na ublažavanje<br />
nepovoljnih reakcija u stresnim uslovima nedovoljni. Ipak, novije studije ukazuju da se<br />
neki <strong>za</strong>ključci ipak naziru: npr, Janssen, Schaufeli & Houkes (1999) u svom istraživanju<br />
poka<strong>za</strong>li su da je emocionalna iscrpljenost kao primarna dimenzija sindroma izgaranja<br />
negativno pove<strong>za</strong>na sa samopouzdanjem i socijalnom podrškom. Ipak, suprotno<br />
očekivanju samopouzdanje nije igralo značajnu moderatorsku ulogu u odnosu između<br />
stresora i dimenzija izgaranja. Slično tome, u svojoj nedavno sprovedenoj metaanalitičkoj<br />
studiji Alarkon i saradnici (Alarcon, Eschleman, & Bowling, 2009) poka<strong>za</strong>li<br />
su da i samopouzdanje i samoefikasnost dosledno negativno korelirali sa sve tri dimenzije<br />
sindroma izgaranja.<br />
U nekim novijim kognitivnim koncepcijama komponenata samoevaluacije,<br />
formulisan je konstrukt bezuslovnog samoprihvatanja (BSP; Ellis, 1994; Chamberlain &<br />
Haaga, 2001). To je stav prema sebi koji se odriče globalne procene ljudske vrednosti uz<br />
<strong>za</strong>državanje kritičkog odnosa prema sopstvenim postupcima i ostalim ličnim<br />
karakteristikama. Ukoliko bi u već dobro poznat koncept samopuzdanja, osim dimenzije<br />
visoko-nisko, uveli dimenziju stabilno-nestabilno, BSP je blisko onome što se u<br />
29
Change language