Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
istraživanja se uglavnom bave ispitivanjem statusa uverenja, utvrđivanjem njihove
strukture i mesta u sistemu drugih kognicija, zatim funkcije koju uverenja imaju za
čoveka i sl. (videti Muran, 1991; DiGiuseppe, 1996).
2. istraživanja koja se bave unapređivanjem metodologije postupaka procene
iracionalnih uverenja, konstrukcijom instrumenata i proverom njihovih metrijskih
karakteristika (Bernard, 1998; Lindner, Kirkby, Wertheim, & Birch, 1999).
3. Studije čiji je cilj utvrđivanje veze između iracionalnih/racionalnih uverenja i
drugih kognicija (inferencija, atribucija, deskripcija, shema i sl.). U poslednje vreme
brojna istraživanja se bave ovim problemom (npr, Bond & Dryden, 1997; Bond &
Dryden, 2000; Bond, Dryden, & Briscoe, 1999).
4. Istraživanja sa ciljem utvrđivanja odnosa između uverenja i emotivnih reakcija,
fizioloških indikatora i tendencija ka određenom ponašanju (videti npr. Tovilović, 2004).
Primenjena istraživanja 2 . Ispitivanjem uloge uverenja kao etiopatogenetskih
činilaca emocionalnih poremećaja bavila su se brojna istraživanja. Takvim istraživanjima
ispitivan je REBT dijateza – stres model po kom uverenja predstavljaju kognitivne
faktore vulnerabilnosti za emocionalni poremećaj. U literaturi se mogu naći tri grupe
takvih istraživanja (David et al., 2005): a) korelativna istraživanja uglavnom tragaju za
B–C vezama, dakle povezanosti između uverenja i simptoma emocionalnih poremaćaja u
transferzalnom istraživačkom modelu (npr, Cash, 1984), b) korelativna istraživanja koja
uključuju stresne događaje, predstavljaju često longitudinalna, prospektivna istraživanja,
gde se kao nezavisne varijable uzimaju kognitivni činioci (uverenja, disfunkcionalni
stavovi) i broj događaja (npr, negativni životni događaji) i računa se kako oni predviđaju
skorove na zavisnim varijablama (npr. Marić, 2002); eksperimentalna istraživanja, koja
koriste uglavnom 2x2 faktorijalni dizajn, gde su nezavisne varijable stres (“pretest” i
“posttest”) i iracionalna uverenja (“visok skor” i “nizak skor”; videti npr, David et al.,
2004). Na osnovu rezultata svih navedenih istraživanja, Dejvid i sar. (David et al., 2005)
zaključuju da ima dovoljno nalaza koji idu u prilog dijateza – stres hipotezi o
iracionalnim uverenjima kao kognitivnim faktorima vulnerabilnosti za emocionalne
poremećaje, ali da slika nije sasvim jasna (videti npr. Popov & Popov, 2012). Osim
2 Pregled istraživanja efekata REBT tretmana mogu se naći drugde (npr. Lyons & Woods, 1991; Engels,
Garnefsky, & Diekstra, 1993) i nisu predmet ovog rada.
52