Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
ABC model ljudskog ponašanja. Pretpostavlja se da najsnažniju komponentu<br />
emocije čini evaluacija ili vrednovanje. Još 1958., Abelson i Rozenberg (prema David &<br />
McMahon, 2001) su koristili termine “hladne” i “vruće” kognicije da bi napravili razliku<br />
između “saznanja” (eng. knowing) i “vrednovanja” (eng. appraisal). La<strong>za</strong>rus i Smit<br />
(prema ibid) pod hladnim kognicijama podrazumevaju procese kojima ljudi razvijaju<br />
reprezentacije relevantnih događaja. One mogu biti površinske i duboke. Pod vrućim<br />
kognicijama se podrazumeva kako ljudi dalje procesiraju ove hladne kognicije. One<br />
mogu biti više ili manje apstraktne. Termini evaluativne ili vruće kognicije se koriste da<br />
bi se definisalo procesiranje hladnih kognicija i njihov značaj <strong>za</strong> čovekovo blagostanje<br />
(Ellis, 1994; La<strong>za</strong>rus, 1991). Drugim rečima, prema ovoj, La<strong>za</strong>rusovoj teoriji emocija,<br />
iako hladne kognicije doprinose proceni, jedino evaluativne misli direktno rezultiraju u<br />
emocijama.<br />
Upravo podela kognicija na „hladne“ i „vruće“ vodi nas ABC modelu, ključnom <strong>za</strong><br />
razumevanje svih daljih pretpostavki u REBT. On se sastoji iz tri osnovna elementa, A –<br />
aktivirajući događaj, B – sistem uverenja osobe i C – emotivne ili bihejvioralne posledice.<br />
Važan implicitni element ovog modela predstavljaju ciljevi osobe, jer je vrednovanje,<br />
ocenjivanje aktivirajućih događaja, kao i reagovanje u skladu sa tim procenama<br />
višestruko uslovljeno ciljevima osobe. Osnovne pretpostavke modela su (Marić, 2000)<br />
prika<strong>za</strong>ne su u narednih nekoliko poglavlja.<br />
U trenutku aktivirajućeg događaja (A), koji je u nekoj vezi sa ciljevima osobe, ona<br />
(osoba) doživljava emocije i ponaša se na određeni način (C), u <strong>za</strong>visnosti od svog<br />
sistema uverenja (B), a ne kao direktnu posledicu aktivirajućeg događaja. Kada osoba<br />
<strong>za</strong>ključuje da aktivirajući događaj (A) sprečava ili na neki način onemogućava njene<br />
ciljeve, ona ima izbor da na aktivirajući događaj reaguje funkcionalnim ili<br />
disfunkcionalnim emocijama i ponašanjem (C), u <strong>za</strong>visnosti od toga da li se rukovodi<br />
racionalnim ili iracionalnim evaluativnim uverenjima (B).<br />
Aktivirajući događaj (A) može biti bilo koje iskustvo na koje osoba reaguje<br />
emotivnim ili bihejvioralnim posledicama, kao npr. sopstveno ponašanje, emocije,<br />
unutrašnje telesne sen<strong>za</strong>cije, tuđe ponašanje i mišljenje, međuljudski odnosi, uslovi života<br />
i sl. Međutim, ono što <strong>za</strong> osobu postaje aktivirajući događaj uvek je njena lična<br />
47
Change language