Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
rezilijentnosti u različitim domenima ljudskog ponašanja (videti npr. Popov & Popov,
2012). Postoji više mogućih odgovora zbog čega se dosledno dobijaju takvi rezultati.
Jedan mogući odgovor tiče se same koncepcije i razumevanja emocija u REBT-u. Naime,
prema izvornom REBT modelu, negativne emocije se dele na funkcionalne (npr. tuga) i
disfunkcionalne (npr. depresija; David, Schnur, & Birk, 2004). Sa tim u vezi, nije
teorijski (a, ni zdravorazumski) očekivano da racionalna uverenja imaju moć da
negativna iskustva na radu transformišu u prijatna osećanja – već u negativna, ali
funkcionalna. Na primer, kada je šef nepravedan prema radniku, a radnik o tome
razmišlja racionalno, to mu može pomoći da ne oseća bes (negativna disfunkcionalna
emocija), već konstruktivno nezadovoljstvo (negativna funkcionalna emocija). Problem
sa ovakvom koncepcijom je što je empirijski jako teško razdvojiti i meriti funkcionalne i
disfunkcionalne emocije. Stoga mi zapravo ne znamo koliki je udeo jednih i drugih u
merenim indikatorima stresa – te ne možemo ni da zaključimo da li i u kojoj meri
racionalna uverenja predstavljaju kognitivne faktore rezilijentnosti u prisustvu negativnih
događaja.
Konačno, ovde nije zgoreg napomenuti da je REBT u osnovi “dijateza-stres”
model, te da je moguće pretpostaviti da bi iracionalna uverenja imala i status
moderatorskih varijabli – odnosno, da bi uverenja u interakciji sa percepcijom
organizacijske klime mogla voditi višim intenzitetima stresnog odgovora. No, ta hipoteza
je nedavno proveravana kod nas, a rezultati nisu išli njoj u prilog (Popov & Popov, 2012).
Jedno od centralnih pitanja u ovom istraživanju odnosilo se na potencijalnu
medijatorsku ulogu iracionalnih uverenja u relaciji između pozitivnih i negativnih
događaja sa jedne, i indikatora stresnog odgovora sa druge strane. Uočavamo da
iracionalna uverenja ostvaruju direktan i značajan efekat na izgaranje i intenzitet
psihofizičkih simptoma jedino u soluciji bez kontrolnih varijabli (M2§; IPS β= .27, p<
.05, WB β= .17, p< .05), dok u modelu sa kontrolnim varijablama to nije slučaj. Takav
nalaz može da znači najmanje dve stvari: 1) PA/NA kao bazičnije dimenzije ličnosti
„odvlače“ puno varijanse iracionalnim uverenjima, te IU gube objašnjavalačku moć u
predikciji indikatora stresa u prisustvu PA/NA – što se uostalom vidi i iz značajnosti veze
između ovih konstrukata. Naime, NA i PA ostvaruju, teorijski predviđen, direktan i
statistički značajan efekat na IU (NA β= .48, p< .05, PA β= -.12, p< .05), što bi moglo ići
128