Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

More documents

Recommendations

Info

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja ABC model ljudskog ponašanja. Pretpostavlja se da najsnažniju komponentu emocije čini evaluacija ili vrednovanje. Još 1958., Abelson i Rozenberg (prema David & McMahon, 2001) su koristili termine “hladne” i “vruće” kognicije da bi napravili razliku između “saznanja” (eng. knowing) i “vrednovanja” (eng. appraisal). Lazarus i Smit (prema ibid) pod hladnim kognicijama podrazumevaju procese kojima ljudi razvijaju reprezentacije relevantnih događaja. One mogu biti površinske i duboke. Pod vrućim kognicijama se podrazumeva kako ljudi dalje procesiraju ove hladne kognicije. One mogu biti više ili manje apstraktne. Termini evaluativne ili vruće kognicije se koriste da bi se definisalo procesiranje hladnih kognicija i njihov značaj za čovekovo blagostanje (Ellis, 1994; Lazarus, 1991). Drugim rečima, prema ovoj, Lazarusovoj teoriji emocija, iako hladne kognicije doprinose proceni, jedino evaluativne misli direktno rezultiraju u emocijama. Upravo podela kognicija na „hladne“ i „vruće“ vodi nas ABC modelu, ključnom za razumevanje svih daljih pretpostavki u REBT. On se sastoji iz tri osnovna elementa, A – aktivirajući događaj, B – sistem uverenja osobe i C – emotivne ili bihejvioralne posledice. Važan implicitni element ovog modela predstavljaju ciljevi osobe, jer je vrednovanje, ocenjivanje aktivirajućih događaja, kao i reagovanje u skladu sa tim procenama višestruko uslovljeno ciljevima osobe. Osnovne pretpostavke modela su (Marić, 2000) prikazane su u narednih nekoliko poglavlja. U trenutku aktivirajućeg događaja (A), koji je u nekoj vezi sa ciljevima osobe, ona (osoba) doživljava emocije i ponaša se na određeni način (C), u zavisnosti od svog sistema uverenja (B), a ne kao direktnu posledicu aktivirajućeg događaja. Kada osoba zaključuje da aktivirajući događaj (A) sprečava ili na neki način onemogućava njene ciljeve, ona ima izbor da na aktivirajući događaj reaguje funkcionalnim ili disfunkcionalnim emocijama i ponašanjem (C), u zavisnosti od toga da li se rukovodi racionalnim ili iracionalnim evaluativnim uverenjima (B). Aktivirajući događaj (A) može biti bilo koje iskustvo na koje osoba reaguje emotivnim ili bihejvioralnim posledicama, kao npr. sopstveno ponašanje, emocije, unutrašnje telesne senzacije, tuđe ponašanje i mišljenje, međuljudski odnosi, uslovi života i sl. Međutim, ono što za osobu postaje aktivirajući događaj uvek je njena lična 47
Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja interpretacija i inferencijalna misao o nekom prošlom, sadašnjem ili fantaziranom budućem iskustvu. Uverenja (B) čine životnu filosofiju osobe kojom se ona rukovodi u dostizanju za nju značajnih i vrednih životnih ciljeva. Bitna karakteristika uverenja je da sadrže evaluaciju ili vrednovanje sebe, drugih ljudi i života uopšte. S obzirom na značaj uverenja u ovom istraživanju, prikazaćemo ih u posebnom poglavlju. Emocije i ponašanja (C) koja se javljaju kao odgovor na aktivirajući događaj mogu biti funkcionalne ili disfunkcionalne za osobu. One takođe mogu biti i prijatne i neprijatne, tako da kombinacijom ovih ishoda dobijamo 4 moguća tipa emocionalnih reakcija (u literaturi poznata i kao binarna teorija emocija; za detalje videti u David et al., 2005). 3.2 Iracionalna i racionalna uverenja Uverenja u REBT predstavljaju uži pojam od pojma kognicija i ovaj pojam se uglavnom koristi kako bi se označile snažne evaluativne kognicije u vezi sa svakodnevnim aktivirajućim događajima. Citiramo Marić (2000, str. 182): “Uverenja čine životnu filozofiju osobe kojom se ona rukovodi u dostizanju za nju značajnih i vrednih životnih ciljeva. Ona mogu biti svesna ili predsvesna, i verbalizovana ili podrazumevajuća u iskazima osobe. Bitna karakteristika uverenja je da sadrže evaluaciju ili vrednovanje sebe, drugih ljudi i života uopšte. Evaluacije različitih aspekata aktivirajućeg događaja predstavljaju najznačajniju misaonu komponentu emocije u odnosu na taj aktivirajući događaj.“ Termin uverenja koristi se da bi označio različite karakteristike naših misaonih aktivnosti za koje se smatra da uzrokuju disfunkcionalne emocije i obrasce ponašanja (Ellis & Bernard, 1985). Autori dalje sumiraju distinktivne osobine uverenja, od kojih nam je najznačajnija ta da se uverenje smatra kao hipotetički konstrukt koji obuhvata najmanje tri različite subklase kognitivnih fenomena: 1) misli, koje osoba drži i kojih je 48
Page 1 and 2:
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski
Page 3 and 4:
Fizički opis rada: FO Naučna obla
Page 5 and 6:
Članovi komisije: (ime i prezime /
Page 7 and 8:
Physical description: PD Scientific
Page 9 and 10: Thesis Defend Board: DB president:
Page 11 and 12: Dobijeni finalni model bolje funkci
Page 13 and 14: The final structural model works be
Page 15 and 16: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 59: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 111 and 112:
Uslovi na radu i individualna uvere
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Univerzitet u Novom Sadu I Filozofs
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199:
show all

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?