Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
u prilog tezi da su zapravo IU „kognitivna manifestacija“ negativnog afektiviteta; 2)
prema REBT teoriji, visoka IU, u kombinaciji sa različitim aktivirajućima događajima (u
ovom slučaju – stresorima) predviđaju visok nivo disfunkcionalnih negativnih emocija
(npr. depresivnost, krivica i anksioznost; npr. Dryden & Branch, 2008). Iz visine
izmerenih parametara uočljivo je da IU bolje funkcionišu kao prediktori emotivno
zasićenijih konstrukata (IPS), nego nespecifičnog stanja hronične emocionalne
iscrpljenosti (WB). Mehanizam delovanja iracionalnih uverenja u nastanku i razvoju
indikatora stresa na radu, verovatno je sličan kao i u razvoju emocija i emocionalnog
poremećaja i u generalnom ljudskom ponašanju. To znači da su IU kognitivne strukture
koje utiču na to kako će stresori biti opaženi i procenjeni od strane osobe. Da podsetimo,
IU predstavljaju kognitivne mehanizme koji su po svojoj strukturi bliski mehanizmu
primarne i sekundarne kognitivne procene u transakcionalnom modelu Lazarusa
(Lazarus, 1991; Ziegler, 2001), stoga ovi nalazi indirektno daju podršku i
transakcionalnoj teoriji stresa. Sa tim u vezi, rezultati takođe ohrabruju dalje napore ka
razvoju stres-mendažment programa baziranih na REBT/KBT modelu nastanka emocija i
stresa (Gardner et al., 2005; van der Klink, Blonk, Schene, & van Dijk, 2001). Programi
bazirani na kognitivno-bihejvioralnom modelu mogu biti integrisani kako u sekundarne,
tako i u tercijarne intervencije i strateškom pristupu upravljanja stresom u
organizacijama. Ukratko, glavni cilj sekundarnih stres-menadžment intervencija je da
povisi nivo i upotrebu efektivnih strategija prevladavanja u susretu sa stresorima. Dobar
primer takvih intervencija bio bi grupni stres-menadžment trening program baziran na
KBT/REBT teoriji emocija. Sa druge strane, generalni fokus tzv. tercijarnih stresmenadžment
intervencija je u “tretmanu” problema u vezi sa poslom koji prevazilaze
svakodnevne varijacije u nivou stresnog odgovora. Individualno savetovanje za stanja
izgaranja ili drugih problema u vezi sa stresom bio bi dobar primer ove grupe intervencija
(za detaljan prikaz strateškog stres-menadžment pristupa videti npr. Weinberg et al.,
2010).
Izgaranje ostvaruje pozitivne i očekivano značajne relacije sa namerom za
napuštanje organizacije. Taj nalaz je u potpunosti u skladu sa glavninom dosadašnjih
istraživanja (npr. Popov et al., 2010) o kojima je bilo reči i u uvodnom delu ovog teksta.
Naime, iako ima nalaza da negativna iskustva, odnosno stresori na radu direktno
129