Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
Šta je to zdrava organi<strong>za</strong>cija? Da li svaka profitna organi<strong>za</strong>cija nužno maksimizira<br />
svoj profit na uštrb blagostanja svojih <strong>za</strong>poslenih? Da li postoje organi<strong>za</strong>cije kojima je u<br />
interesu da istovremeno obezbede učinak i zdravlje <strong>za</strong>poslenih? Ili su organi<strong>za</strong>cije i<br />
njihovi <strong>za</strong>posleni u stalnom konfliktu? Ovakva pitanja, dakako, nisu nova. Marksistički<br />
teoretičari su, na primer, tvrdili da su pojedinac i organi<strong>za</strong>cija u stalnom sukobu, te da<br />
kapitalistički sistem nužno podrazumeva otuđenje i eksploataciju (Wood, 1988). Sa<br />
druge strane, Argiris (Argyris, 1964) je postavio pitanje: kako organi<strong>za</strong>cija može<br />
<strong>za</strong>dovoljiti suštinske ljudske potrebe i ostati uspešna? Humanistički orijentisani<br />
teoretičari motivacije, npr. Maslov (prema Jaffe, 1995), primetili su da rad može<br />
<strong>za</strong>dovoljiti ne samo bazične ljudske potrebe poput sigurnosti, već i više, poput potrebe <strong>za</strong><br />
kreativnošću, kompetentnošću i smislom.<br />
Sa druge strane, programi promocije zdravlja na radu tradicionalno su fokusirani na<br />
individualne faktore kojima bi pojedinac mogao ublažiti ili sprečiti rizik po sopstveno<br />
zdravlje: faktore ličnosti, zdravstvena ponašanja i sl. (Jaffe, 1995). Isto važi i <strong>za</strong><br />
proučavanja stresa na radu – sve do 80-ih godina prošlog veka, fokus istraživača stresa na<br />
radu bio je pojedinac – istraživače je <strong>za</strong>nimalo kako fizički uslovi na radu vode različitim<br />
stresnim odgovorima. Takav fokus nije obezbeđivao istraživanjima stresa na radu<br />
organi<strong>za</strong>cijsku relevantnost, jer su izostajala istraživanja pove<strong>za</strong>nosti između stresa i<br />
zdravlja na radu i organi<strong>za</strong>cijske uspešnosti. Koks (Cox, 1988) navodi da su ekonomske i<br />
političke promene na Zapadu tokom 70-ih godina imale <strong>za</strong> cilj da se <strong>za</strong>interesovanost<br />
istraživača proširi i na organi<strong>za</strong>cijske i ekonomske implikacije stresa, zdravlja i<br />
bezbednosti na radu.<br />
Organi<strong>za</strong>cijsko zdravlje se do sada proučavalo u okviru nekoliko istraživačkih<br />
paradigmi (videti naredno poglavlje). U našem istraživanju mi polazimo od paradigme<br />
stresa na radu i nju proširujemo na organi<strong>za</strong>cijski kontekst. Fokus na ishode ili<br />
performanse organi<strong>za</strong>cije, osim što daje širi istraživački okvir <strong>za</strong> razumevanje stres<br />
procesa u organi<strong>za</strong>cijama, omogućava da se istraživački napori u oblasti stresa na radu<br />
bolje integrišu u "mainstream" organi<strong>za</strong>cijsku literaturu. Hart i Kuper (Hart & Cooper,<br />
2001) ponudili su jedan takav istraživački model u kome je fokus na istovremenom<br />
proučavanju mentalnog blagostanja <strong>za</strong>poslenih i organi<strong>za</strong>cijske uspešnosti.<br />
4
Change language