Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
koristi svoje stečene veštine ili da razvija nove. Npr, Hall (1976) izveštava o slučaju tek<br />
svršenih diplomaca koji razvijaju nerealistična očekivanja o svom novom radnom mestu.<br />
Kada se <strong>za</strong>posle, radna mesta ponekad ne mogu da ispune njihova očekivanja, što vodi<br />
ne<strong>za</strong>dovoljstvu poslom i slabijoj motivaciji <strong>za</strong> rad, kao i nameri <strong>za</strong> napuštanjem posla<br />
(ibid; Keenan & Newton, 1984). Ovakav rad, osim što smanjuje <strong>za</strong>dovoljstvo poslom kod<br />
svojih izvršilaca, ima i svoje bezbednosne rizike. Tako je npr, Cheliot (1979, prema ibid)<br />
pronašao visoku incidencu epizoda neaktivnosti kod elektromontera. Fiziološki<br />
posmatrano, u korteksu je tokom ovog stanja dominanatan teta ritam, koji je indikator<br />
dosade, odnosno mentalne neaktivnosti i koji je odgovoran <strong>za</strong> veću stopu nezgoda na<br />
radu. Poslednjih 50-ak godina, a naročito u današnje vreme, sve značajniju ulogu u<br />
svetskim ekonomijama dobija uslužni sektor. To podrazumeva mnogo više radne snage<br />
koja je u direktnoj interakciji sa klijentima, što ima <strong>za</strong> posledicu čitav niz novih stresora,<br />
koji potiču upravo iz te interakcije. Poseban problem predstavlja tzv. emocionalni rad<br />
(eng. emotional labour), termin koji je prvi skovao Hohšild (Hochschild, 1983, prema<br />
Jex, 2002) i odnosi se na emocionalne <strong>za</strong>hteve sa kojima se izvršilac suočava na poslu.<br />
Emocionalni rad može imati više formi, a dva od njih su najvažnija: 1) kada su <strong>za</strong>posleni<br />
primorani da se suoče sa neprijatnim emocijama u radu sa klijentima (npr, kada bankarski<br />
službenik ima “teškog” klijenta, koji postavlja nekoliko puta jedno te isto pitanje, daje<br />
neumesne primedbe i sl.), i 2) emocionalni rad u užem smislu koji podrazumeva<br />
potiskivanje pravih osećanja i prikazivanje prijatnih emocija (npr. stjuardesa koja je<br />
upravo saznala <strong>za</strong> ozbiljnu bolest u krugu najuže familije, a uprkos tome se od nje<br />
očekuje da bude nasmejana prilikom ophođenja sa klijentima tokom leta). Ne iznenađuje<br />
stoga što istraživanja pokazuju da su visoki <strong>za</strong>htevi <strong>za</strong> emocionalnim radom pove<strong>za</strong>ni sa<br />
sindromom izgaranja (eng. burnout; Ashforth & Humphrey, 1993). Ipak, druga<br />
istraživanja pokazuju da odnos između emocionalnog rada i iscrpljenosti nije tako<br />
jednostavan (videti npr. Morris & Feldman, 1996; Brotheridge & Grandey, 2002), već da<br />
stresni potencijal emocionalnog rada <strong>za</strong>visi od brojnih faktora, poput učestalosti takvih<br />
<strong>za</strong>hteva, stepena u kom se od izvršilaca očekuje da se striktno pridržava <strong>za</strong>hteva,<br />
disonance između pravih i “<strong>za</strong>htevanih” osećanja i sl.<br />
Radno vreme i smenski rad. Poka<strong>za</strong>no je ranije da je radno opterećenje pove<strong>za</strong>no<br />
sa indikatorima stresa. No, nije problem samo u broju radnih sati, već i u njihovom<br />
15
Change language