Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
svesna u određenom vremenu; 2) misli kojih osoba nije svesna u datom trenutku; 3)
apstraktnija uverenja koja osoba može držati uopšte (detaljnije, ibid, str. 10 – 11).
Uverenja su ključni koncept teorije REBT i prilikom razvijanja koncepta uverenja,
Elis je pošao od pretpostavke da su ljudi rođeni, i tokom života nastavljaju da budu,
prilično sugestibilni i skloni uticaju i učenju. Stoga, ljudi tokom celog života imaju
kapacitet i tendenciju da usvoje mnoge ideje, osećanja i akcije koje im roditelji i drugi
značajni ljudi prikazuju kao korisne. Međutim, ljudi takođe imaju snažnu sklonost da
tokom celog života sami stvaraju i rekonstruišu svoja uverenja (Ellis, 1994). Najsnažnije
uverenja ljudi stvaraju i konstruišu u susretu sa sa izrazito nepovoljnim, traumatskim
događajima.
Kognitivna reprezentacija iracionalnih uverenja je izražena, ali nije jedini način na
koji su iracionalna uverenja reprezentovana. Kognitivni aspekt iracionalnih uverenja su
vrele kognicije, koje su nekada potpuno svesne i verbalizovane, a nekada predsvesne i
nedovoljno verbalizujuće simboličke skraćenice (Marić 2002). Iracionalna uverenja se,
stoga, mogu procenjivati na osnovu kognitivnih, emotivnih i bihejvioralnih pokazatelja.
Kognitivno se prepoznaju onako kako su enkodirana 1) u verbalnim mislima u vidu
rečenica, ili sažetim verbalizacijama, 2) u neverbalnim mislima, kao što su slike, simboli,
misaoni osećaji predstave, imaginacije (ibid). Bez obzira na koji način su reprezentovana,
kada se otkriju ili prepoznaju mogu se izložiti u verbalno – semantičkoj formi, odnosno u
formi ideja, filozofija i verbalizovanih misli.
“Ova iracionalna uverenja su u velikoj meri reakcije na nepovoljne
aktivirajuće događaje u ranom i kasnijem životu ljudi. Ali kada ih (ljudi)
konstruišu mnogo puta i kada ih ponavljaju i ponavljaju kao samo-govor,
od njih naprave Bazične Filozofije koje se čine – i izgledaju – apsolutno
istinite i ispravne, čak i ako one mogu biti dogmatske, pogrešne
pretpostavke.” (Ellis, 1994, str. 96)
Disfunkcionalne bazične filozofske pretpostavke bivaju potkrepljivane i obično
postaju jače iz nekoliko razloga (ibid): (1) one vode snažnim negativnim emocijama, npr.
anksioznosti i depresivnosti – što ih čini da izgledaju istinite; (2) one su tautološke, te ne
49