Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
Proučavanje indikatora stresa i zdravlja, prema uputstvima Harta i Kupera ima
ogroman značaj, kako za zaposlene tako i za organizacije u kojima rade. Npr. pokazano je
da oko 23% radne populacije u Danskoj izveštava o simptomima distresa (Bultman et al.,
2002). U nedavnoj studiji (Popov & Popov, 2012) pokazano je da je u našoj zemlji
situacija još alarmantnija – 60.2% zaposlenih je prešlo granicu klinički značajnog nivoa
distresa u poređenju sa 10% zaposlenih u Holandiji. Takođe, u istoj studiji pokazano je da
čak 27.6% naših zaposlenih dostiglo klinički značajan nivo izgaranja, što je znatno više u
poređenju sa uzorkom zaposlenih u Danskoj (19.8%). Sa druge strane, pokazano je da
stres nema samo negativna, već i pozitivna ispoljavanja na radu (Nelson & Simmons,
2005; Schaufeli & Bakker, 2004; Schaufeli, 2012), kao i da različite manifestacije stresa i
blagostanja imaju različit uticaj na efektivnost organizacije (Salanova, Agur, & Peiro,
2005; Taris, 2006). Stoga, ispitujući pod kojim uslovima se javlja organizacijsko zdravlje
i šta ga pospešuje, bićemo u mogućnosti da optimizujemo procese u organizacijama i da
ih činimo zdravijim mestima za rad i uspešnijim u poslovanju.
U ovom radu, mi se upravo bavimo proučavanjem ukupnog blagostanja zaposlenih i
nekih indikatora uspešnosti organizacije kao celine. Polazimo od pretpostavki autora
Modela organizacijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001) i ispitujemo značaj pozitivnih i
negativnih iskustava na radu kod zaposlenih za indikatore organizacijske uspešnosti.
Pozitivna i negativna iskustva smo operacionalizovali putem percepcije različitih uslova
na radu – fizičkih uslova, radnog opterećenja, ali i percepcije socijalnog konteksta, poput
odnosa sa nadređenima i kolegama. Osim toga, uvodimo novinu u izučavanja stresa i
zdravlja na radu tako što, kao glavne personološke medijatorske varijable, proučavamo
iracionalna i racionalna uverenja – konstrukte preuzete iz teorije Racionalno-emotivno
bihejvioralne terapije (REBT; Ellis, 1994). Prema REBT teoriji, iracionalna i racionalna
uverenja predstavljaju faktore kognitivne procene stresnih događaja, i kao takvi mogu
imati udela u razvoju stresnog odgovora kod zaposlenih (videti David, Szentagotai,
Kallay, & Macavei, 2005 za detaljan pregled). Ipak, dosadašnjih istraživanja uverenja u
kontekstu stresa na radu ima veoma malo (videti npr. Popov & Popov, 2012) i ona daju
načelnu podršku tezi o značaju iracionalnih uverenja u predikciji distresa i izgaranja.
Osim toga, razlog za uvođenje ovih konstrukata kao prediktora stresa i zdravlja na radu
leži u činjenici da je REBT teorija jedna od najprimenjivijih teorija ličnog razvoja u
5