Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
temperature. Štetnost buke na radnom mestu odavno je dokumentovana (Smith, Cohen,
Cleveland & Cohen, 1978; Matteson & Ivancevich, 1979). Posebno se kao opasna izdvaja
buka koja prelazi 80 decibela, kao i ona koja je hronična i ponavljajuća. Osim toga,
promene u intenzitetu i frekvenciji buke stresniji su od samog njenog intenziteta (Jewell,
1998). Vibracije predstavljaju drugi važan stresori iz ove grupe, a posebno pogađa
somatske funkcije i izaziva mučninu, umor i dr. Vibracije i razne vrste gibanja prenose se
na organizam izazivajući negativne efekte, a u izvesnim slučajevima stvaraju i osećaj
gubitka tla i kontrole, što je poznat uzročnik straha. Konačno, visoka ili niska
temperatura, uprkos velikim individualnim razlikama, predstavljaju značajan izvor
frustracije i mogu aktivirati fiziološke reakcije, što se negativno odražava kako na
produktivnost, tako i na umor i opšte zdravlje (ibid).
Pored navedenih, često se kao izvori stresa iz ove grupe faktora izdvajaju i
neadekvatan prostor za obavljanje posla (premalo prostora, nezdravi položaji tela),
vlažnost vazduha, neadekvatno osvetljenje, zagušljive prostorije sa nedovoljno ventilacije
(npr. magacini za skladištenje potencijalno toksične robe), kao i otvorene prostorije sa
nedostatkom prostora za privatnost (Stranks, 2005).
Radni zahtevi/preopterećenost. Poznat je stari Yerkes-Dodsonov zakon (1908), koji
kaže da povezanost između pobuđenosti organizma i performansi ima oblik obrnutog U.
To znači da i previše i premalo posla može voditi stresnom odgovoru, tj. da se za svakoga
od nas može pronaći optimalni nivo radnog opterećenja. Ta hipoteza, koja je u skladu sa
nekim modelima stresa na radu (videti poglavlje 4) proveravana je više puta, više ili
manje eksplicitno. Istraživano je kvantitativno radno opterećenje (količina posla koju je
neophodno obaviti u određenom roku), gde je utvrđeno da pritisak da se posao obavi u
roku predstavlja izvor jakog stresa (Narayanan, Menon, & Spector, 1999). Pokazana je,
takođe, povezanost između kvantitativne podopterećenosti i anksioznosti, depresivnosti i
nezadovoljstva poslom (Kelly & Cooper, 1981). Kvalitativno preopterećenje, koje se
definiše kao percepcija izvršilaca da nemaju dovoljno znanja, veština i kapaciteta da
uspešno izvrše radni zadatak, takođe je ispitivano u istraživanjima. Pokazano je tako da
ovakva situacija vodi snižavanju samopouzdanja kod izvršilaca (Udris, 1981, prema
International Labour Office [ILO], 1986). Kvalitativna podopterećenost može biti
podjednako stresna kao i preopterećenost, u smislu da izvršiocu nije dato prostora da
14