Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
razumemo na način da su PA i NA „stariji“ i bazičniji faktori u objašnjenju indikatora<br />
stresa. To nipošto ne znači da su treninzi bazirani na REBT modelu beskorisni u<br />
ublažavanju posledica stresa na radu, jer su iracionalna uverenja lakše dostupna<br />
korigovanju u odnosu na NA.<br />
3. Zaključujemo i to da izgaranje na radu vodi većoj nameri <strong>za</strong> napuštanje<br />
organi<strong>za</strong>cije, dok, neočekivano, ne ostvaruje efekat na broj dana odsustva sa posla. Sa<br />
druge strane intenzitet psihofizičkih simptoma vode i većem broju odsustava, dok njegov<br />
efekat na nameru <strong>za</strong> napuštanje organi<strong>za</strong>cije nije sasvim jasan i iziskuje dalja ispitivanja.<br />
4. Stres na radu ne može se procenjivati jednom merom – izgaranje, psihofizički<br />
simptomi i radna angažovanost predstavljaju međusobno pove<strong>za</strong>ne, ali ne<strong>za</strong>visne<br />
fenomene. Radna angažovanost snižava izgaranje koje dalje pozitivno predviđa intenzitet<br />
psihofizičkih simptoma. Smer uticaja između ovih konstrukata, pak, treba uzeti sa<br />
rezervom, jer i modeli sa obrnutim smerovima uticaja pokazuju gotovo identične indekse<br />
podesnosti. Privrženost je jedina medijatorska varijabla koja je „osetljiva“ i na pozitivna i<br />
na negativna iskustva na radu.<br />
5. Dobijeni finalni model nešto bolje funkcioniše na <strong>za</strong>poslenima iz državnog, u<br />
odnosu na one iz privatnog sektora, sa nekoliko razlika u značajnosti parametara. Najveća<br />
razlika između dva modela ogleda se u ulozi izgaranja – poka<strong>za</strong>no je, naime, da u<br />
"državnom" modelu izgaranje značajno predviđa apsenti<strong>za</strong>m, a ne potencijalnu<br />
fluktuaciju, a u "privatnom" je slučaj obrnut. Nalaz da izgaranje negativno predviđa<br />
apsenti<strong>za</strong>m kod <strong>za</strong>poslenih u državnom sektoru je neočekivan i nalaže dalje proučavanje.<br />
6. Razlike između <strong>za</strong>poslenih u državnim i privatnim kompanijama u pogledu<br />
ukupnog organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja nisu evidentirane. Međutim, analize po pojedinim<br />
indikatorima ukazuju na to da <strong>za</strong>posleni u privatnom sektoru pokazuju više izgaranja, ali i<br />
više privrženosti i prosocijalnog ponašanja u odnosu na <strong>za</strong>poslene u državnim firmama. S<br />
obzirom da u finalnom modelu na <strong>za</strong>poslenima iz privatnog sektora izgaranje predstavlja<br />
značajan faktor potencijalne fluktuacije, na prevenciju izgaranja treba posebno obratiti<br />
pažnju u stres-menadžment programima.<br />
7. Žene su rizičnije <strong>za</strong> razvoj simptoma stresa i izgaranja u odnosu na muškarce, čak<br />
i kada se statistički kontroliše broj radnih sati i druge demografske varijable. Razlike<br />
138
Change language