Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
Razlike u izraženosti organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja između <strong>za</strong>poslenih različitog<br />
obrazovnog nivoa takođe su se poka<strong>za</strong>la statistički značajnim. To važi kako <strong>za</strong> ukupnu<br />
meru organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja, kao i kada smo razlike testirali u multivarijatnom prostoru<br />
indikatora stresa i blagostanja. Od pojedinačnih varijabli, poka<strong>za</strong>no je da su razlike<br />
značajne <strong>za</strong> varijable posvećenosti, apsorpcije, straha i prosocijalnog ponašanja na radu.<br />
Malo se do sada zna o ovim razlikama. Npr. Maslakova i saradnici (Maslak et al., 2001)<br />
izveštavaju da obrazovaniji ispitanici pokazuju više izgaranja u odnosu na niže<br />
obrazovane ispitanike i to objašnjavaju potencijalno većim <strong>za</strong>htevima posla koji idu sa<br />
višim obrazovanjem. U našim istraživanjima (Popov et al., 2010) dobijeni su drugačiji<br />
rezultati – naime, niže obrazovani ispitanici (osnovna i srednja škola) su poka<strong>za</strong>li viši<br />
nivo izgaranja, što smo mi protumačili da obrazovaniji ispitanici verovatno imaju i više<br />
resursa <strong>za</strong> prevazilaženje stresnih situacija jer su poslovi na kojima rade verovatno više<br />
plaćeni. Nalaz da obrazovaniji ispitanici pokazuju više nivoe posvećenosti i apsorpcije u<br />
skladu je sa nalazima da sama priroda poslova sa više autonomije i slobode u donošenju<br />
odluka pogoduje razvoju angažovanosti (Bakker & Demerouti, 2007). Nije, pak, teško<br />
pretpostaviti da će se ispitanici sa višim nivoima obrazovanja češće nalaziti na takvim<br />
radnim pozicijama. Sa druge strane, pak, nije jasno zbog čega je skor u ukupnoj meri<br />
organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja viši kod ispitanika sa <strong>za</strong>vršenom višom školom u odnosu na one<br />
sa <strong>fakultet</strong>skom diplomom. Sve u svemu, ova oblast <strong>za</strong>hteva dalja istraživanja kako bi se<br />
rasvetlilo na koji način nivo obrazovanja utiče na pojavu indikatora stresa i blagostanja.<br />
Diskusija u vezi sa razlikama između rukovodilaca i izvršilaca na neki način se<br />
naslanja na prethodnu. Valja istaći da je razlika između dve grupe ispitanika u pogledu<br />
ukupne mere organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja marginalno značajna – što znači da je treba uzeti sa<br />
velikom rezervom. Poka<strong>za</strong>no je da su rukovodioci izvestili o višim nivoima zdravlja u<br />
odnosu na izvršioce. Štaviše, računato na drugačiji način (MANCOVA i t-test), razlike se<br />
nisu poka<strong>za</strong>le značajnim, osim na varijablama OCB-a, afektivne privrženosti i apsorpcije<br />
– u sva tri slučaja rukovodici su poka<strong>za</strong>li više skorove. Sve u svemu, razlike čak i tamo<br />
gde postoje, one nisu velike, te ih je potrebno dalje proučavati.<br />
133
Change language