Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
između odeljenja (videti i Vagg & Spielberger, 1998). Slični nalazi o osetljivosti na<br />
različite stresore dobijeni su i u jednom istraživanju sprovedenom na domaćem uzorku<br />
lekara sa kardiovaskularnim smetnjama (Nedić, Belkić, Filipović & Jocić, 2008).<br />
Konačno, u ranije pomenutom istraživanju (Popov & Popov, 2011), žene su<br />
izvestile o višem nivou distresa u odnosu na muškarce. Poka<strong>za</strong>no je da one stres<br />
ispoljavaju prvenstveno putem brige, napetosti i poremećaja spavanja, kao i snažnijom<br />
instrumentalnom privrženošću organi<strong>za</strong>ciji.<br />
Starost i radno iskustvo. Ove dve varijable pokazuju relativno sličan obra<strong>za</strong>c<br />
pove<strong>za</strong>nosti sa stresom, stoga se mogu <strong>za</strong>jedno razmatrati. Generalno, smatra se da stariji<br />
radnici i oni sa više iskustva pokazuju manje stresa u poređenju sa mlađima i onima sa<br />
manje radnog iskustva. Ovaj podatak ipak treba uzeti sa rezervom, jer postoji mogućnost<br />
da se radi o osipanju uzorka – stariji radnici koji su ispoljavali više nivoe stresa možda su<br />
već napustili organi<strong>za</strong>ciju, razboleli se ili slično. To je fenomen tzv. “healthy worker<br />
effect” već odavno poznat u istraživanjima stresa (videti npr. Steenland, Deddens,<br />
Salvan, & Stayner, 1996).<br />
Socioekonomski status i opšti kvalitet života. Brojne studije su ispitivale uticaj<br />
socioekonomskog statusa i različitih indikatora stresa. U jednom ispitivanju kod nas<br />
(Popov, Majstorović & Matanović, 2010) dobijeno je da, kada se statistički kontrolišu<br />
stresori, značajan efekat u predviđanju izgaranja ima nivo obrazovanja (viši nivoi<br />
obrazovanja pove<strong>za</strong>ni su sa nižim stepenom izgaranja), kao i <strong>za</strong>dovoljstvo <strong>za</strong>radom (što<br />
su ispitanici <strong>za</strong>dovoljniji <strong>za</strong>radom to je niže izgaranje). Zanimljivo je napomenuti da je<br />
kao prediktor u ovom modelu korišćena i varijabla visina <strong>za</strong>rade (izražena preko pet<br />
kategorija) i ona se nije poka<strong>za</strong>la značajnom, što sugeriše <strong>za</strong>ključak da je <strong>za</strong> izgaranje<br />
bitniji subjektivni doživljaj <strong>za</strong>dovoljstva visinom, od aktuelne visine <strong>za</strong>rade. Bračni status<br />
se takođe nije poka<strong>za</strong>o kao značajan prediktor u pomenutim istraživanju.<br />
2.2.2 Dispozicione varijable i osobine ličnosti<br />
Pozitivni i negativni afektivitet. Pod pojmom negativni afektivitet obično se<br />
podrazumeva relativno stabilna sklonost osobe da vidi sebe u negativnom svetlu i da<br />
doživljava negativna emotivna stanja (Watson & Clark, 1984). To je relativno stabilna<br />
27
Change language