Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
su u suprotnosti sa ciljevima organizacije, te da ih ona ne odobrava. Sa druge strane,
opravdani izostanci su sa organizacijskog apsekta prihvatljivi (kao npr. bolovanja,
plaćena i neplaćena odsustva i sl.). Smatra se da razni tipovi izostanaka sa posla imaju
različite antecedente. U kontekstu stresa na radu, pokazano je npr. da radni zahtevi,
izgaranja i radna angažovanost mogu predvideti broj i dužinu odsustva usled bolesti (npr.
Bakker, Demerouti, de Boer, & Schaufeli, 2003; Bourbonnes & Mondor, 2001; Schaufeli,
Bakker, & van Rhenen, 2009; Vahtera, Pentti, & Uutela, 1996).
Namera za napuštanje organizacije. Brojna istraživanja su ispitivala efekte stresora
na nameru za napuštanje organizacije. Npr. Kemeri, Mosholder i Bedian (Kemery,
Mossholder, & Bedeian, 1987) pronašli su vezu između konflikta uloge, zadovoljstva
poslom i namere za napuštanjem organizacije. U istraživanju na uzorku zaposlenih u
Srbiji (Kalaj i sar., 2011) pronađena je veza između negativnih događaja na radu, distresa
i namere za napuštanjem organizacije. Gerts, Shaufeli i Rute (Guerts, Schaufeli, & Rutte,
1999) pokazali su značajnu vezu između percepcije nepravednosti i namere za
napuštanjem organizacije, kao i to da je ta veza bila potpuno posredovana niskom
organizacijskom privrženošću. Osim toga, i neispunjena očekivanja u vezi sa karijerom
pokazala su se kao značajan prediktor potencijalne fluktuacije (Houkes, Janssen, de
Jonge, & Nijhuis, 2001; Janssen, de Jonge, & Bakker, 1999).
Fluktuacija. U užem smislu, pod fluktuacijom podrazumevamo “samoinicijativno i
definitivno napuštanje organizacije od strane njenih pojedinih pripadnika” (Čukić, 2003,
str. 125). U izvesnoj meri, fluktuacija je neizbežna, usled npr., penzionisanja. Istraživanja
pokazuju pozitivnu relaciju između raznih tipova stresora, distresa, izgaranja i fluktuacije
(videti npr. Riolli & Savicki, 2006; Shimizu, Feng, & Nagata, 2005), mada ta veza nije ni
izbliza tako jasna i nedvosmislena (Abu-Bader, 2000; Dvorkin, 1985; Jayaratne & Chess,
1984).
Nesreće na radu. Nesreće na radu su iznenadni događaji koji prekidaju ili ometaju
predviđeno odvijanje proizvodnih procesa unutar organizacije (Čukić, 2005). Faktori koji
dovode do nesreća su brojni i mogu se grubo svrstati u karakteristike posla (npr,
zanimanje visinskog perača staklenih površina nosi veći rizik od nesreća nego neki
kancelarijski posao) i karakteristike individue (npr, ako je zaposleni umoran ili hronično
pod stresom, veći je rizik od povrede jer je slabije skoncentrisan i pažnja može biti
43