Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

More documents

Recommendations

Info

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja 6.1 Uzorak varijabli U istraživanju je uključeno nekoliko grupa varijabli: zavisne, prediktorske (nezavisne), medijatorske i kontrolne varijable. 6.1.1 Ishodne/zavisne varijable Sledi prikaz i operacionalizacija zavisnih varijabli u istraživanju, odnosno organizacijskih pokazatelja zdravlja. U terminologiji Modela organizacijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001), ove varijable se mogu razumeti i kao indikatori organizacijske uspešnosti, pri čemu uspešnost autori određuju prilično široko (videti poglavlje 2.4). Ovde se polazi od određenja po kome organizacijsko zdravlje čine sledeći pokazatelji: Namera za napuštanjem organizacije ili potencijalna fluktuacija ili predstavlja intenzitet namere zaposlenog da napusti organizaciju u kojoj je trenutno angažovan. Ova varijabla je operacionalizovana kao skup odgovora na skali NNO (Popov, 2009; Popov & Popov, 2011). Procenjena na ovakav način ova varijabla predstavlja mešavinu razmišljanja o odlasku i bihejvioralnih pokazatelja namere da se napusti organizacija u kojoj je zaposleni trenutno angažovan. Privrženost organizaciji predstavlja meru vezanosti pojedinca za organizaciju. U ovom istraživanju merili smo dve komponente privrženosti: afektivnu i normativnu, zbog svojih dokazanih relacija sa individualnim i organizacijskim indikatorima stresa. Varijabla je operacionalizovana kao skor na dve skraćene i modifikovane subskale upitnika OCS (Meyer & Allen, 1991). Broj dana odsustva usled bolesti ili povreda na radu predstavlja broj radnih dana koje je zaposleni odsustvovao sa posla usled bolesti, nezgode ili povrede na radu. Varijabla je operacionalizovana kao odgovor ispitanika na pitanje koliki je broj dana „... koji ste odsustvovali sa posla usled bolesti ili povrede na radu u poslednja tri meseca?“ Distribucija varijable je pokazala znatno odstupanje od normalnosti, što je očekivano i u skladu je sa prethodnim istraživanjima (npr. Hardy, Woods, & Wall, 2003; Schaufeli et al., 2009). Stoga je preporuka da se skorovi na varijabli transformišu kako bi se distribucija približila normalnoj i učinila 59
Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja primerenom za parametrijske analize ili ukoliko to nije moguće, da se dihotomizira (Tabachnick & Fidell, 2001). U našem slučaju, varijabla je pokazala L oblik distribucije, sa izrazito visokim pozitivnim vrednostima skjunisa i kurtozisa (Sk= 4.84, K= 28.80). Log10 transformacija, koja se inače često koristi (Schaufeli et al., 2009) u ovakvim slučajevima, nije dala zadovoljavajuće rezultate, jer su vrednosti skjunisa i kurtozisa i dalje bile iznad graničnih da bi se distribuacija mogla smatratim normalnom (Sk= 2.07, K= 2.91). Stoga je primenjena Tuckey formula za normalizaciju skorova na ovoj varijabli, koja je dala prihvatljive rezultate. No, vrednosti skjunisa i kurtozisa su pokazale da ni nakon poslednje transformacije distribucija ove varijable nije savršeno normalna (Sk= 1.96, K= 2.54). Prosocijalno organizacijsko ponašanje (eng. organizational citizenship behavior) predstavlja složen i multidimenizonalan fenomen. Kao što je u uvodnom delu rečeno, pod OCBem smatramo „individualno ponašanje koje je diskreciono, ne direktno ili eksplicitno prepoznato od strane formalnog sistema nagrađivanja, i koje potpomaže efikasno funkcionisanje organizacije“ (Podsakoff, Mackenzie, Paine, & Bachrach, 2000, str. 513). U ovom radu, konstrukt prosocijalnog organizacijskog ponašanja operacionalizovan je kao zbirni skor na sedam dimenzija samopercepcije ovakvog ponašanja: 1) pomažuće ponašanje, 2) srčanost, 3) lojalnost organizaciji, 4) povinovanje organizaciji, 5) individualna inicijativa, 6) građanska vrlina i 7) lični razvoj. Svaka dimenzija reprezentovana je sa po jednom stavkom iz upitnika OCBS_EmSR (Popov, 2012). Kompozitna mera ukupnog organizacijskog zdravlja. U dodatnim analizama smo testirali razlike između nekih grupa zaposlenih u nivou organizacijskog zdravlja. Ova, kompozitna mera, nastala je sabiranjem tri ishodne varijable u modelu oganizacijskog zdravlja – prosocijalnog organizacijskog ponašanja, namere za napuštanjem organizacije i odsustva sa posla. Najpre smo transformisali sirove skorove na zajedničku i arbitrarnu metriku, odnosno na skalu koja ima AS= 20, a SD= 5. Formula koju smo koristili za transformaciju je sledeća: X = s 1 /s 2 (x – M 2 ) + M 1 , gde su X – transformisani skor s 1 – standardna devijacija nove skale transformisanih skorova (SD= 5) s 2 – standardna devijacija sirovih skorova x – sirovi skor M 2 – srednja vrednost sirovih mera M 1 – srednja vrednost transformisanih sirovih mera (As= 20) 60
Page 1 and 2:
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski
Page 3 and 4:
Fizički opis rada: FO Naučna obla
Page 5 and 6:
Članovi komisije: (ime i prezime /
Page 7 and 8:
Physical description: PD Scientific
Page 9 and 10:
Thesis Defend Board: DB president:
Page 11 and 12:
Dobijeni finalni model bolje funkci
Page 13 and 14:
The final structural model works be
Page 15 and 16:
Uslovi na radu i individualna uvere
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 71: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Univerzitet u Novom Sadu I Filozofs
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199:
show all

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?