Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
ponašanja, ali i izgaranja. I ranije studije su poka<strong>za</strong>le da radnici u privatnom sektoru<br />
uglavnom pokazuju više nivoe blagostanja (npr. Hellgren, Baraldi, Falkenberg, & Sverke,<br />
2006; Heponiemi, Kuusio, Sinervo, & Elovainio, 2010). Interesantan rezultat dobijen u<br />
ovom istraživanju je da, pored toga što <strong>za</strong>posleni u privatnom sektoru pokazuju više<br />
privrežnosti i OCB-a, oni istovremeno izveštavaju i o značajno višem nivou izgaranja.<br />
Ovaj nalaz nije u skladu sa dosadašnjim studijama (npr. Lim & Pinto, 2009; Popov et al.,<br />
2010) i <strong>za</strong>hteva porobnije analize. Moguće je pretpostaviti da, upravo to što su <strong>za</strong>posleni<br />
u privatnom sektoru više privrženi, odnosno angažuju se i u onim aspektima radne uloge<br />
koja nije obavezujuća <strong>za</strong> njih – može u perspektivi biti jedan od bitnih faktora razvoja<br />
izgaranja. Na tu hipotezu bi se odgovor mogao dati longitudinalim razvojnim studijama<br />
izgaranja.<br />
Rezultati dobijeni ovim istraživanjem idu u prilog postojanja polnih razlika u<br />
doživljaju stresa na radu, koji dominira literaturom u ovoj oblasti (Galanakis et al., 2009;<br />
Matud, 2004; Popov & Popov, 2011). Štaviše, one ostaju značajne i kada se statistički<br />
kontroliše svih sedam kovarijata, tretiranih kao kontrolne varijable. Stoga se na osnovu<br />
dobijenih rezultata može <strong>za</strong>ključiti da dobijene polne razlike izmerene ne mogu biti<br />
objašnjene različitim nivoom izloženosti stresnim događajima, već najverovatnije<br />
različitom polnom vulnerabilošću, odnosno drugačijim obrascima reagovanja na stresore.<br />
Ipak, treba uzeti sa rezervom ovaj nalaz jer se poka<strong>za</strong>lo da žene imaju više fizičkih<br />
simptoma, da su umornije i da imaju više nivoe izgaranja, ali, istovremeno i više skorove<br />
na dve od tri skale radne angažovanosti – što nije lako razumeti, pogotovo kada se uzme<br />
u obzir da su izgaranje i angažovanost negativno korelirani. Jedno od mogućih<br />
objašnjenja moglo bi ležati u pretpostavci da bi angažovanost i izgaranje na duže staze<br />
mogli biti pozitivno pove<strong>za</strong>ni konstrukti. Naime, lako je razumeti da kada se mere u<br />
istom trenutku više vrednosti radne angažovanosti predviđaju niže vrednosti izgaranja.<br />
No, u longitudinalnom di<strong>za</strong>jnu moglo bi se pretpostaviti i sasvim suprotno – viši skorovi<br />
na radnoj angažovanosti mereni u vremenu T1 mogli bi predviđati više vrednosti<br />
izgaranja u vremenu T2. Zapravo, nije nemoguće pretpostaviti da oni koji su sada visoko<br />
energični, posvećeni i udubljeni u svoj posao vremenom brže izgaraju. Prema našim<br />
saznanjima, studija koja bi testirala tu hipotezu nije do sada sprovedena.<br />
132
Change language