Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
dela – u prvom delu ćemo prika<strong>za</strong>ti negativne indikatore i posledice stresa u<br />
organi<strong>za</strong>cijama, a potom ćemo, sledeći terminologiju modela organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja,<br />
predstaviti i neke poka<strong>za</strong>telje organi<strong>za</strong>cijske uspešnosti koji se mogu pove<strong>za</strong>ti sa stresom<br />
na radu.<br />
2.4.1 Organi<strong>za</strong>cijski indikatori stresa<br />
Bitno je uočiti da se prethodno navedeni poka<strong>za</strong>telji stresa ogledaju i na<br />
organi<strong>za</strong>cijskom nivou – radnici su manje efikasni, izraženiji su negativni stavovi prema<br />
poslu i organi<strong>za</strong>ciji, manje su integrisani u organi<strong>za</strong>ciju, te više upražnjavaju tzv.<br />
ponašanja udaljavanja, poput apsentizma i fluktuacije. Ukratko, organi<strong>za</strong>cije koje<br />
proizvode stresne uslove <strong>za</strong> svoje <strong>za</strong>poslene smanjuju time svoju uspešnost, fleksibilnost<br />
i svoju konkurentsku sposobnost. Važno je napomenuti da smo u ovom prikazu pojam<br />
organi<strong>za</strong>cijskih indikatora stresa shvatili veoma široko, tj. uključili smo i neke<br />
tradicionalne konstrukte koji su do sada retko bili svrstavani u ovu grupu. Sledi pregled<br />
nekih od indikatora stresa na organi<strong>za</strong>cijskom nivou.<br />
Niska produktivnost. Brojne studije ispitivale su vezu između stresora i<br />
produktivnosti. Npr., u već ranije navedenoj studiji, Taris (2006) je revizijom 16<br />
prethodnih istraživanja, poka<strong>za</strong>o da ve<strong>za</strong> između komponente emocionalne iscrpljenosti i<br />
objektivno merenih performansi iznosi – .22, a sa prosocijalnim ponašanjanjem na radu<br />
iznosi – .19. Interesantno je da druge dve dimenzije izgaranja prema modelu Maslak i<br />
Lajter (depersonali<strong>za</strong>cija i doživljaj neuspešnosti) nisu poka<strong>za</strong>le dosledno značajne veze<br />
sa produktivnošću. U longitudinalnom modelu Edwards, Guppy & Cockerton (2007)<br />
poka<strong>za</strong>li su vezu između stresora na radu, stresora izvan radnog mesta i performansi<br />
merenih putem samoprocene.<br />
Apsenti<strong>za</strong>m. Apsenti<strong>za</strong>m se definiše veoma široko, kao povremeno i privremeno<br />
odsustvovanje ili izostajanje sa posla (Jex, 2002). Iako ga je jednostavno definisati,<br />
mnogi se slažu da je apsenti<strong>za</strong>m složen konstrukt (npr. Kohler & Mathieu, 1993), jer nisu<br />
svi njegovi oblici isti. Tako se npr. razlikuju tzv. neopravdani izostanci (privatni izlasci u<br />
radno vreme, nepojavljivanje na radnom mestu, kašnjenje i sl.) <strong>za</strong> koje je <strong>za</strong>jedničko to da<br />
42
Change language