Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
angažovanjem emotivne empatije – drugim rečima emocionalni rad (videti Zapf, Seifert,<br />
Schmutte, & Mertini, 2001). Novija istraživanja takođe ukazuju da različite<br />
organi<strong>za</strong>cijske varijable (npr. struktura, procedure, raspoloživi resursi itd), a pre svega<br />
organi<strong>za</strong>cijske promene (npr. smanjenje radne snage, eng. downsizing) mogu narušiti tzv.<br />
psihološki ugovor između <strong>za</strong>poslenog i kompanije što takođe može imati uticaj na razvoj<br />
izgaranja.<br />
Pronađene su i izvesne karakteristike individua koje pogoduju razvoju sindroma<br />
izgaranja, iako se generalno smatra (Maslach et al., 2001) da su veze između<br />
karakteristika ličnosti i intenziteta izgaranja slabije nego između izgaranja i karakteristika<br />
posla/<strong>za</strong>nimanja. Od demografskih, može se, uz metodološka ograničenja, <strong>za</strong>ključiti da će<br />
se „burnout“ najverovatnije sresti kod mlađih osoba nego kod starijih, i to onih sa manje<br />
radnog iskustva. Tome treba dodati da su varijable pol i bračni status u interakciji, pri<br />
čemu su izgaranju podložniji neoženjeni muškarci u odnosu na oženjene (čak i u odnosu<br />
na razvedene; ibid). Od osobina ličnosti, smatra se da tipičnog “kandidata” <strong>za</strong> razvoj<br />
izgaranja odlikuje niska rezilijentnost (eng. hardiness), nisko samopouzdanje, spoljašnji<br />
lokus kontrole i izbegavajući „koping“ stil. Od dimenzija Velikih pet pronađena je ve<strong>za</strong><br />
između neuroticizma i izgaranja. Osim toga, u istraživanjim je pronađena i ve<strong>za</strong> između<br />
izgaranja i ličnosti Tipa-A. U literaturi se može naći i hipote<strong>za</strong> da visoka očekivanja u<br />
vezi sa poslom predstavljaju faktor rizika <strong>za</strong> izgaranje, ali nije dobila nedvosmislenu<br />
empirijsku podršku.<br />
Efekti izgaranja. Izgaranje je pove<strong>za</strong>no s više negativnih organi<strong>za</strong>cijskih ishoda,<br />
kao npr. sa fluktuacijom i izostajanjem s posla (npr., Jackson, Schwab & Schuler, 1986;<br />
Parker & Kulik, 1995), slabijim učinkom (u slučaju komponente iscrpljenosti; Taris,<br />
2006), kao i nižom organi<strong>za</strong>cijskom predanošću (Maslach & Leiter, 1971). U jednom<br />
istraživanju na policijskim službenicima Kop, Euvema i Shaufeli (Kop, Euwema &<br />
Schaufeli, 1999) pronašli su da izgaranje pove<strong>za</strong>no sa stavovima prema upotrebi nasilja<br />
protiv civila tokom službe. U istraživanju kod nas (Popov i sar. 2010), poka<strong>za</strong>no je da je<br />
izgaranje negativno pove<strong>za</strong>no sa afektivnom privrženošću. Takođe, u istom istraživanju,<br />
varijabla <strong>za</strong>dovoljstvo <strong>za</strong>radom se poka<strong>za</strong>la kao značaja moderator u odnosu između<br />
izgaranja i potencijalne fluktuacije. Preciznije, kod ispitanika koji su ispodprosečno<br />
<strong>za</strong>dovoljni <strong>za</strong>radom, izgaranje je značajan prediktor potencijalne fluktuacije; kod<br />
37
Change language