Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

More documents

Recommendations

Info

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja procedura konstrukcije skale u ovom istraživanju znatno pojednostavljena. U zaglavlju svake stavke dat je opis na šta se ona odnosi, odnosno koje ponašanje se procenjuje (primer stavke „Aktivno učestvujem u životu organizacije (npr. pohađam sastanke koji nisu obavezni ali su korisni; u toku sam sa novinama u organizaciji, učestvujem u neformalnim druženjima i sl.)“). Zatim su ponuđena četiri opisa ponašanja – od najuspešnijeg do najmanje uspešnog („uvek ili gotovo uvek aktivno učestvujem u životu organizacije“, „s vremena na vreme i samoinicijativno učestvujem u životu organizacije“, „učestvujem samo ponekad i to na nagovor rukovodioca“ i „gotovo nikad ne učestvujem aktivno u životu organizacije“). Zadatak ispitanika je da uporedi sopstveno ponašanje, proceni ga u skladu sa ponuđenim opisima i zaokruži broj ispred onog opisa koji najbolje odražava njegovo sopstveno ponašanje na procenjivanoj dimenziji. α koeficijent interne konzistentnosti u pilot studiji na uzorku od 40 zaposlenih iznosio je .63. 11. Marlowe-Crowne Social Desirability Scale (MCSDS; Reynolds, 1982) je upitnik koji meri tendenciju ispitanika za davanjem socijalno poželjnih odgovora kako bi stvorili utisak ili sliku o sebi kod drugih. Originalni MCSDS upitnik ima 33 stavke (Crowne & Marlowe, 1960), no postoje i kraće verzije skale (Reynolds, 1982). U ovom ispitivanju odabrano je pet najboljih stavki iz pilot studije sprovedene kao pripremna faza za istraživanje (najvišu korelaciju sa total skorom). Upitnik ima dihotomni format odgovora („tačno“ i „netačno“), a zadatak ispitanika je da pročita svaku tvrdnju i označi da li je ona tačna ili netačna za njega (primer stavke „Ponekad se osećam uvređeno kada nije po mome“). α koeficijent interne konzistentnosti u pilot studiji na uzorku od 40 zaposlenih iznosio je .61. 12. Lista demografskih odlika sadržala je ukupno 12 pitanja. Osim četiri pitanja koja predstavljaju osnovne podatke o ispitaniku (pol, starost, bračni status i najviša završena škola), tri pitanja ticala su se mesta zaposlenog unutar organizacije (sektor/odeljenje organizacije u okviru kog je zaposleni angažnovan, naziv radne pozicije i nivo radnog mesta). Ispitanici su takođe imali zadatak da navedu i svoj ukupni radni staž, a posebno i radni staž u organizaciji u kojoj su trenutno zaposleni. Zatim, jedno pitanje odnosilo se na ukupan broj radnih sati nedeljno koji zaposleni provodi na poslu. Takođe, ispitali smo i koliko dana su zaposleni odsustvovali sa posla usled bolesti ili povreda na radu. Konačno, poslednja dva pitanja odnosila su se na zadovoljstvo primanjima koje zaposlenih ostvaruje u svojoj organizaciji i procenu pravednosi novčanih naknada koje oni dobijaju u poređenju sa drugim radnim pozicijama u organizaciji. 69
Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja 6.3 Hipoteze istraživanja U radu ćemo testirati sledeće hipoteze, formulisane na osnovu prethodnih istraživanja i teorijskih razmatranja modela organizacijskog zdravlja i REBT teorije: 6.3.1 Hipoteze u vezi sa testiranjem modela organizacijskog zdravlja H1: Pozitivna i negativna iskustva na radu doprinose individualnim indikatorima stresnog odgovora. Percepcija pozitivnih i negativnih iskustava na radu imaju direktan efekat na subjektivno blagostanje zaposlenih. H1a: Pozitivna iskustva pozitivno i predviđaju radnu angažovanost. Očekujemo umerenu povezanost između ovih konstrukata („++“ na slici 2). H1b: Model organizacijskog zdravlja pretpostvlja samo moguće relacije između pozitivnih iskustava na radu sa jedne, i izgaranja i intenziteta psihofizičkih simptoma (Hart & Cooper, 2001; str. 107), sa druge strane. Mi pretpostavljamo da će taj efekat postojati, ali da će biti niži od efekta pozitivnih iskustava na radnu angažovanost. H1c: Negativna iskustva na radu ostvaruju pozitivan efekat na izgaranje i intenzitet psihofizičkih simptoma. Očekujemo umerenu povezanost između ovih konstrukata („++“ na slici 2). H1d: Model organizacijskog zdravlja pretpostavlja samo moguće relacije između negativnih iskustava na radu i angažovanosti. Naša je pretpostavka da će negativna iskustva ostvarivati efekat na radnu angažovanost, ali da će taj efekat biti slabiji od efekta negativnih iskustava na izgaranje i psihofizičke simptome. H1e: Pozitivna i negativna iskustva na radu neće imati direktan efekat na indikatore organizacijske uspešnosti. Obrazloženje: Prema modelu organizacijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001), pozitivna i negativna iskustva na radu ostvaruju nezavistan doprinos na indikatore blagostanja zaposlenih (videti i Hart et al., 1995; Michela et al., 1995). Osim toga, model ne pretpostavlja direktne veze, već samo posredne, između pozitivnih i negativnih iskustava na radu i organizacijskih performansi. S obzirom da je to u skladu sa glavninom dosadašnjih istraživanja, hipoteza H1e je 70
Page 1 and 2:
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski
Page 3 and 4:
Fizički opis rada: FO Naučna obla
Page 5 and 6:
Članovi komisije: (ime i prezime /
Page 7 and 8:
Physical description: PD Scientific
Page 9 and 10:
Thesis Defend Board: DB president:
Page 11 and 12:
Dobijeni finalni model bolje funkci
Page 13 and 14:
The final structural model works be
Page 15 and 16:
Uslovi na radu i individualna uvere
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
Page 29 and 30:
Page 31 and 32: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 81: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Univerzitet u Novom Sadu I Filozofs
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199:
show all

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?