Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
2.3.1 Indikatori stresa kod zaposlenih
Često se ističu četiri kategorije indikatora stresa kod zaposlenih: Subjektivni
(psihološki): anksioznost, agresija, apatija, dosada, depresivnost, depresija, hroničan
umor, nisko samopoštovanje, nervoza, doživljaj usamljenosti, itd. Kao posebna podrgupa
subjektivnih indikatora, nekada se ističu kognitivni indikatori u koje se mogu svrstati
donošenje slabijih odluka, neodlučnost, slabija koncentracija, nefokusirana pažnja,
hiperosetljivost na kritiku, mentalne blokade itd. Ovo je najviše izučavana grupa
indikatora stresnog odgovora. Istraživanja pokazuju (Kahn & Byosiere, 1992) da postoji
velika heterogenost u izboru psiholoških indikatora stresa. Od 100 studija, 16,3% studija
ispitivalo je zdravlje kao indikator (opšte i mentalno, uključujući telesne žalbe, bolesti,
probleme u vezi sa mentalnim zdravljem, ali i energičnost), anksioznost/tenzija njih
15,4%, distres ili napor (eng. strain) je ispitivan u 10% studija, različite koncepcije
sindroma izgaranja u 9%, razne emocije (iritiranost, pobuđenost, negativni afektivitet i
sl.) u 8,1%, depresija 8,1% i drugi “nesvrstani” indikatori (samopouzdanje, seksualne
disfunkcije i sl.) u 13,3%. Pogled na ovu raznovrsnost ukazuje na dve stvari: prvo, postoji
nedoslednost i raznovrsnost u pogledu konceptualizacije subjektivnih indikatora stresa, i
drugo, nije sasvim jasno koliki je značaj svake od navedenih varijabli za mentalno
zdravlje i blagostanje zaposlenih. Istraživači su, prilično komotno, birali varijable u
istraživanjima stresa, jer “biti pod stresom” može biti mereno na mnogo različitih načina
(Cooper et al., 2001). Više pažnje je potrebno pokloniti izboru adekvatnih indikatora
distresa, kao i razumevanju njihovog značaja za ispitivane individue.
Fiziološki indikatori mogu uključivati: povećan nivo glukoze u krvi, ubrzan puls,
povišen krvni pritisak, sušenje usta, preznojavanje, proširenje zenica, slabost u telu,
zamućenje svesti, knedla u grlu, dijareja itd. Za razliku od prethodne grupe, ovi i slični
fiziološki indikatori su izučavani daleko ređe, iako u poslednje vreme menja
napredovanjem tehnike i istraživačke metodologije. Prema nekim pregledima (npr. Fried,
Rowland, & Ferris, 1984), od fizioloških indikatora najčešće su ispitivani:
kardiovaskularni simptomi (krvni pritisak, srčana aktivnost i sl.), biohemijski simptomi
(npr, nivo kortizola) i gastrointestinalni simptomi (čir na dvanaestopalačnom crevu).
Druga grupa ispitivanih fizioloških indikatora vrlo je bliska navedenima, a spada u grupu
33