Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
Još je Jafe (Jaffe, 1995) <strong>za</strong>ključio da su ove četiri paradigme razvijene ne<strong>za</strong>visno<br />
jedna od druge i, iako imaju međusobnih preklapanja, nisu razvile <strong>za</strong>jednički jezik. Više<br />
od 25 godina kasnije, situacija nije mnogo bolja. Istraživanja nema mnogo, a još je manje<br />
sistematskih proučavanja, baziranih na koherentnoj teoriji. Takvo stanje stvari ne čudi,<br />
jer, kako Jafe ističe (ibid, str. 14), nije lako istraživati koncepte poput zdravlja<br />
organi<strong>za</strong>cije. Nije lako, jer u fokusu istraživača obično više da budu nove tehnologije i<br />
strukture, a mnogo manje ljudski kontekst i organi<strong>za</strong>cijska klima u kojima se takve nove<br />
tehnologije primenjuju.<br />
2. Model organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001)<br />
Kao što je rečeno u prethodnom poglavlju, jedna istraživačka paradigma koja je<br />
ponudila okvir <strong>za</strong> razumevanje organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja je stres paradigma (Jaffe, 1995;<br />
Wilson et al., 2004). U istraživanjima radnog stresa u organi<strong>za</strong>cijskom kontekstu još od<br />
80-tih godina prošlog veka, dominantnu istraživačku paradigmu čini tzv. stresor i napor<br />
pristup (ili distres, eng. strain) (Hart & Cooper, 2001). Ovo shvatanje je bazirano na<br />
relativno jednostavnoj pretpostavci da stres nastaje u nepovoljnim uslovima rada, koji se<br />
opažaju kao stresori. Ti stresori vode negativnim posledicama po psihičko i fizičko<br />
zdravlje <strong>za</strong>poslenih. U ovom pristupu, stresore shvatamo kao adverzivne događaje ili<br />
situacije u vezi sa poslom, kao i same karakteristike posla (npr, previše posla <strong>za</strong> određeno<br />
vreme ili česti nesporazumi sa šefom). Stresne reakcije (ili distres; eng. strains)<br />
razumemo kao fiziološke i psihičke odgovore na stresore (kao npr, osećaj teskobe ili<br />
besa). Ovakav pristup naišao je na kritike, pre svega zbog svoje prevelike jednostavnosti<br />
(Hart & Cooper, 2001) – npr. poka<strong>za</strong>no je, naime, da pozitivne i negativne stresne<br />
reakcije nisu dva pola istog kontinuuma, već da se moraju ne<strong>za</strong>visno izučavati (npr.<br />
Nelson & Simmons, 2005); <strong>za</strong>tim, stres nije posledica isključivo negativnih uslova i<br />
događaja na radu, već i pozitivnih (Hart, 1994). Konačno, indikatori stresa se moraju<br />
meriti sa više od jedne varijable, kako bi se u punoj meri razumeli njegovi antecedenti,<br />
kao i efekti po pojedinca i organi<strong>za</strong>ciju.<br />
Razvijeni su brojni složeniji modeli koji osim izvora i indikatora stresa, svoju<br />
pažnju usmeravaju i na razne moderator varijable u ovom procesu (videti detaljnije u Hart<br />
9
Change language