Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
mentalno zdravlje od muškaraca (Miller et al., 2000, prema Cartwright & Cooper, 2005).<br />
Ovakvi kontradiktorni nalazi odraz su složenih relacija između pola i stresa, kao i uticaja<br />
različitih drugih varijabli koje moderiraju ovaj odnos. Smatra se da razlike u izraženosti<br />
stresa u korist žena delimično reflektuju različite socijalne uloge muškaraca i žena, kao i<br />
drugačiju socijali<strong>za</strong>ciju koju imaju pripadnici različitih polova. Kao što je ranije<br />
navedeno, istraživači koji su utvrdili više nivoe stresa kod žena ponudili su dve hipoteze<br />
kojima bi se te razlike mogle objasniti: prema hipotezi diferencijalne reaktivnosti,<br />
pretpostavlja se da se muškarci i žene razlikuju prema uspešnosti u prevladavanju stresa,<br />
preciznije da su žene manje u tome uspešne. Druga je hipote<strong>za</strong> različite izloženosti stresu,<br />
koja dobijene rezultate objašnjava time da žene imaju više uloga, čija kombinacija vodi<br />
do veće izloženosti stresnim iskustvima, što posledično vodi i većem stresu. U prilog ovoj<br />
hipotezi stoje i shvatanja mnogih autora po kojima još uvek postoji sistematska polna<br />
segregacija na radnom mestu (videti Desmarais & Alksnis, 2005). Oni navode da su<br />
poslovi koji su pove<strong>za</strong>ni sa višim beneficijama, više prostora <strong>za</strong> napredovanje u karijeri,<br />
višim platama i drugim kompen<strong>za</strong>cijama, još uvek u najvećem procentu “rezervisani” <strong>za</strong><br />
muškarce. Osim toga, seksualno uznemiravanje je stresor koji daleko više pogađa žene<br />
(28-90% je izvestilo da je iskusilo seksualno uznemiravanje; Bowes-Sperry & Tata, 1999,<br />
prema Desmarais & Alksnis, 2005) u odnosu na muškarce (14-19%). Žene, takođe,<br />
izveštavaju i o većem radnom opterećenju kada se uzmu u obzir radne i porodične<br />
obaveze (plaćene i neplaćene). Istraživanja pokazuju da žene izveštavaju o 78 radnih sati<br />
nedeljno, u poređenju sa 68 radnih sati muškaraca (Coltrane, 2000; Frankenhaeuser,<br />
1991).<br />
Sa druge strane, Tajterglajh i saradnici (Tytherleigh, Jacobs, Webb, Ricketts, &<br />
Cooper, 2007) polne razlike dobijene u svom istraživanju tumačili su u skladu sa<br />
hipotezom o diferencijalnoj reaktivnosti, objasnivši da su muškarci osetljiviji (tj.<br />
vulnerabilniji) na stresore u vezi sa platom i beneficijama, dok su žene osetljivije u<br />
pogledu ispoljavanja stresa kroz zdravstvene komplikacije. Slično tome, u jednom<br />
istraživanju kod nas (Popov & Popov, 2011) poka<strong>za</strong>no je da su žene posebno osetljive na<br />
nesigurnost posla i organi<strong>za</strong>ciju rada, nejednakost u visini <strong>za</strong>rada i nedovoljno slobodnog<br />
vremena, dok su muškarci više pod stresom kada ne participiraju dovoljno u donošenju<br />
odluka, kada imaju negativne stavove o organi<strong>za</strong>ciji i kada postoji dosta konflikata<br />
26
Change language