Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
dimenzija i oni koji imaju visoko izraženu ovu osobinu, imaju tendenciju da se osećaju<br />
hronično pesimistično i malodušno. Posledično, obično izveštavaju o većem broju<br />
stresora na poslu i imaju viši nivo subjektivno doživljenog stresa. Prvi koji su uka<strong>za</strong>li na<br />
moguć uticaj NA na odnos između stresora i stresnog odgovora bili su još Spilberger i<br />
saradnici (Spielberger, Gorsuch & Luchene, 1970). Sa druge strane, Votson i Klark<br />
(Watson & Clark, 1984) smatrali su da NA generalno ne korelira sa stresorima, već da<br />
ispitanici sa visokim NA generalno izveštavaju o višim nivoima distresa, i u stresnim i u<br />
manje stresnim situacijama. Preko 20 godina se ispituje uloga ovog konstrukta u stres<br />
procesu: da li je uticaj NA moderatorski, da li je direktan ili indirektan, i generalno<br />
postoji konsenzus da je uloga NA u stres-koping procesu složena (Cooper et al., 2001).<br />
Više je pokušaja objašnjenja mehanizma putem kog NA deluje na stres proces<br />
(Spector, Zapf, Chen & Frese, 2000): 1) predispozicija da osobe visoke na NA opažaju<br />
više stresora u radnom okruženju, odnosno da imaju “negativan pogled na svet” 2) u<br />
skladu sa hipotezom diferencijalne reaktivnosti, osobe visoke na NA mogu biti osteljivije<br />
na postojeće stresore u odnosu na svoje „niske NA“ kolege, 3) tendencija da se osobe<br />
visoke na NA lakše mogu pronaći u „stresnim” poslovima, jer teže njima, 4) postoji<br />
hipote<strong>za</strong> koja kaže da osobe visokog NA <strong>za</strong>pravo kreiraju više stresora, odnosno<br />
provociraju stresne situacije svojim negativnim afektivitetom (npr. njihove negativne<br />
emocije provociraju negativne emocije kod drugih ljudi, te na taj način oni sami podstiču<br />
stresne situacije), 5) stresni uslovi utiču na razna druga negativna osećanja, a te<br />
fluktuacije mogu voditi i višem NA (prema ovoj hipotezi, NA je posledica negativnih<br />
osećanja, a ne uzrok distresa), 6) iako se generalno NA smatra stabilnom dispozicijom,<br />
različiti stresni uslovi mogu uticati i na stabilne crte – samim tim i na NA. Ovome se<br />
može dodati i hipote<strong>za</strong> da osobe sa visokim NA teže da biraju pasivne strategije<br />
prevladavanja stresa (odnosno da ne čine ništa kako bi eliminisali stresore). Neveliki broj<br />
studija je testirao ove mehanizme (videti Hőge and Bűssing, 2004)<br />
Uloga pozitivnog afektiviteta u stres procesu manje je poznata. Npr. u svom<br />
kritičkom pregledu teorije i istraživanja organi<strong>za</strong>cijskog stresa, Kuper i saradnici (Cooper<br />
et al., 2001) ne navode pozitivni afektivitet među ostalim individualnim dispozicijama sa<br />
moderatorskom ulogom u stres procesu. Tek nedavno je pozitivan afekat postao meta<br />
istraživačkih napora, pri čemu se generalno smatra da postoji manjak teorije i istraživanja<br />
28
Change language