Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
meni – ja to smatram neprihvatljivim i vrednim osude”), takođe prema LM testu pripada i
latentnom prostoru racionalnih uverenja, što se bi se moglo objasniti kulturološkim
odlikama našeg podneblja. Kod nas se, očigledno, ova stavka tumači, između ostalog i
kao “držanje do sebe”, odnosno ima konotaciju samozaštite – što ispitanici verovatno
percipiraju kao racionalno mišljenje. Konačno, stavka broj 1 („Moram uspeti i ostvariti
svoje ciljeve jer je za mene potpuno neprihvatljivo da u nečemu podbacim ili ne uspem“)
imala je nešto drugačiju subinu. Naime, ova stavka je imala visoke standardizovane
reziduale sa stavkom broj 14 („Neophodno mi je da uspem u onome što radim i apsolutno
ne prihvatam neuspeh“; .29), što navodi na zaključak da bi ova dva ajtema mogla
formirati zaseban faktor apsolutističkih zahteva prema sopstvenom postignuću 8 . No,
takvo trofaktorsko rešenje je testirano i ima inferiorne indekse podesnosti u poređenju sa
respecifikovanim dvofaktorskim rešenjem. Očigledno je da su takvi apsolutistički
zahtevi, iako pripadaju nešto zasebnijem prostoru merenja, ipak znatno bliže generalnom
faktoru iracionalnih uverenja – barem u primenjenom upitniku i na ovom uzorku
ispitanika.
Kao što je rečeno i u odeljku o rezultatima, u skali NZ koja meri percepciju
nesigurnosti zaposlenja, stavka broj 2 („Dešava se da neko od koelga bude premešten na
drugo radno mesto protiv svoje volje“) ne pripada prostoru merenja nesigurnosti
zaposlenja, što se može zaključiti na osnovu indeksa podesnosti mernog modela sa i bez
pomenute stavke. Stoga je sugestija da se u daljim istraživanjima ovaj instrument koristi
bez stavke broj 2. No, valja napomenuti da ni finalni merni model iz koga je izostavljena
sporna stavka nije bez svojih problema, jer gornji limit 90% pouzdanosti RMSEA prelazi
.10, što može ukazivati na misfit (Kline, 2010). Iako SRMR indeks ima poželjnu vrednost
(.03), instrument je potrebno dalje proveravati.
Upitnik UWES-9 (Schaufeli et al., 2006) stavio je istraživača pred ozbiljniji izazov
prilikom provere njegove latentne strukture. Naime, inicijalni trofaktorski model koji bi,
prema teoriji, trebalo da operacionalizuje ovaj konstrukt nije pokazao zadovoljavajuće
indekse podesnosti. Tek izostavljanjem stavke broj 5 („Kad ustanem ujutru, ide mi se na
posao“), te dopuštanjem da stavka 6 („Srećan sam kad intenzivno radim“) ima zasićenje i
8 Model nema zadovoljavajuće indekse podesnosti ni kada se dopuste kovarijanse grešaka merenja za te dve
stavke
119