Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

More documents

Recommendations

Info

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja Proučavanje indikatora stresa i zdravlja, prema uputstvima Harta i Kupera ima ogroman značaj, kako za zaposlene tako i za organizacije u kojima rade. Npr. pokazano je da oko 23% radne populacije u Danskoj izveštava o simptomima distresa (Bultman et al., 2002). U nedavnoj studiji (Popov & Popov, 2012) pokazano je da je u našoj zemlji situacija još alarmantnija – 60.2% zaposlenih je prešlo granicu klinički značajnog nivoa distresa u poređenju sa 10% zaposlenih u Holandiji. Takođe, u istoj studiji pokazano je da čak 27.6% naših zaposlenih dostiglo klinički značajan nivo izgaranja, što je znatno više u poređenju sa uzorkom zaposlenih u Danskoj (19.8%). Sa druge strane, pokazano je da stres nema samo negativna, već i pozitivna ispoljavanja na radu (Nelson & Simmons, 2005; Schaufeli & Bakker, 2004; Schaufeli, 2012), kao i da različite manifestacije stresa i blagostanja imaju različit uticaj na efektivnost organizacije (Salanova, Agur, & Peiro, 2005; Taris, 2006). Stoga, ispitujući pod kojim uslovima se javlja organizacijsko zdravlje i šta ga pospešuje, bićemo u mogućnosti da optimizujemo procese u organizacijama i da ih činimo zdravijim mestima za rad i uspešnijim u poslovanju. U ovom radu, mi se upravo bavimo proučavanjem ukupnog blagostanja zaposlenih i nekih indikatora uspešnosti organizacije kao celine. Polazimo od pretpostavki autora Modela organizacijskog zdravlja (Hart & Cooper, 2001) i ispitujemo značaj pozitivnih i negativnih iskustava na radu kod zaposlenih za indikatore organizacijske uspešnosti. Pozitivna i negativna iskustva smo operacionalizovali putem percepcije različitih uslova na radu – fizičkih uslova, radnog opterećenja, ali i percepcije socijalnog konteksta, poput odnosa sa nadređenima i kolegama. Osim toga, uvodimo novinu u izučavanja stresa i zdravlja na radu tako što, kao glavne personološke medijatorske varijable, proučavamo iracionalna i racionalna uverenja – konstrukte preuzete iz teorije Racionalno-emotivno bihejvioralne terapije (REBT; Ellis, 1994). Prema REBT teoriji, iracionalna i racionalna uverenja predstavljaju faktore kognitivne procene stresnih događaja, i kao takvi mogu imati udela u razvoju stresnog odgovora kod zaposlenih (videti David, Szentagotai, Kallay, & Macavei, 2005 za detaljan pregled). Ipak, dosadašnjih istraživanja uverenja u kontekstu stresa na radu ima veoma malo (videti npr. Popov & Popov, 2012) i ona daju načelnu podršku tezi o značaju iracionalnih uverenja u predikciji distresa i izgaranja. Osim toga, razlog za uvođenje ovih konstrukata kao prediktora stresa i zdravlja na radu leži u činjenici da je REBT teorija jedna od najprimenjivijih teorija ličnog razvoja u 5
Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja organizacijskom okruženju i što već postoje razrađeni stres-menadžment programi bazirani na ovoj teoriji sa ohrabrujućim rezultatima (Gardner, Rose, Mason, Tyler, & Cushway, 2005; Van der Klink, Blonk, Schene & Van Dijk, 2001). Rad je koncipiran tako da ćemo najpre dati osnovno određenje pojma organizacijskog zdravlja, zatim ćemo predstaviti i teorijski model organizacijskog zdravlja od kog polazimo u našem istraživanju. Konačno, daćemo i prikaz relevantnih ideja i istraživanja o ulozi iracionalnih i racionalnih uverenja u istraživanjima ljudskog ponašanja, a relevantna za stres i zdravlje na radu. 6
Page 1 and 2: Univerzitet u Novom Sadu Filozofski
Page 3 and 4: Fizički opis rada: FO Naučna obla
Page 5 and 6: Članovi komisije: (ime i prezime /
Page 7 and 8: Physical description: PD Scientific
Page 9 and 10: Thesis Defend Board: DB president:
Page 11 and 12: Dobijeni finalni model bolje funkci
Page 13 and 14: The final structural model works be
Page 15 and 16: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 17: Uslovi na radu i individualna uvere
Page 69 and 70:
Uslovi na radu i individualna uvere
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Page 99 and 100:
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Univerzitet u Novom Sadu I Filozofs
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
Page 199:
show all

Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?