Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...

Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja
7.1 Deskriptivna statistika
U tabeli 5 prikazani su deskriptivni pokazatelji varijabli u istraživanju i njihove korelacije.
Koeficijenti interne konzistentnosti ukazuju da sve skale korišćene u istraživanju pokazuju dobru
pouzdanost (sve α> .70), osim subskala upitnika SPFZ-2 (ANS, DEP, SF i U) i skale
prosocijalnog organizacijskog ponašanja (OCB), koje beleže vrednosti ispod .70. Valja pomenuti
da subskale upitnika SPFZ-2 imaju svega po tri stavke, što može objasniti nešto niže vrednosti
interne konzistentnosti. Vrednosti skjunis i kurtozis pokazatelja ukazuju da distribucija većina
varijabli ne odstupa značajno od normalne (-1 < Sk i K < 1). To se ne može reći za skale iz
upitnika SPFZ-2, čije subskale strah i anksiozonst, kao i depresivnost imaju distribucije koje
odstupaju od normalne. To važi i u izvesnoj meri i za skalu potencijalne fluktuacije (NNO), a
kritična varijabla po ovim parametrima je broj dana odsustva (ABS). O ovom slučaju, kao i
načinima njegovog tretmana, već je bilo reči ranije.
Može se uočiti da zaposlenih izveštavaju o višem intenzitetu pozitivnih iskustava na radu
(AS=20.03) u poređenju sa negativnim (AS=8.95), kao i više pozitivnog (AS=36.17) u odnosu
na negativni afektivitet (AS=17,66). Takođe, zaposleni izveštavaju da češće razmišalju
racionalno (AS=22.08), nego iracionalno (AS=12.61). Skorovi na skali izgaranja su uporedivi i
sa nekim prethodnim istraživanjima. Tako su, na primer, u ranijem istraživanju na 221
zaposlenih različitog profila u Srbiji (Popov & Popov, 2012), dobijene nešto više vrednosti
izgaranja nego u ovom istraživanju (AS = 40.87, SD = 21.44). Ipak, naši zaposleni u oba uzorka
pokazuju više skorove na skali izgaranja, kada se uporede sa njihovim danskim kolegama (AS
=33, SD =7.17; Kristensen et al., 2005). Takođe, u poređenju sa uzorkom zaposlenih u Danskoj,
znatno veći procenat zaposlenih u ovom istraživanju dostigao je klinički značajan skor na skali
izgaranja (28% u poređenju sa 19,8%).
Iz matrice interkorelacija, može se uočiti da najvišu povezanost ostvaruju normativna i
afektivna privrženost (.68), kao i subskale iz upitnika radne angažovanosti (.62< r < .68). Zatim
slede negativni afektivitet i anksioznost (.61). Osim toga, neke subskale iz upitnika SPFZ-2 su
takođe visoko korelirane (umor sa ostalim subskalama, .52< r < .61). Takođe, umor i izgaranje
ostvaruju visoku povezanost (.60).
81