Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
dijate<strong>za</strong>-stres hipoteze, odnosno testiranja IU/RU kao moderatora relacije između<br />
aktivirajućih (tj. stresnih) događaja i raznih ishodnih varijabli, testirana je i hipote<strong>za</strong> o<br />
IU/RU kao medijatora u tim relacijama. Tako je npr. Marić (2003) poka<strong>za</strong>la potpunu<br />
medijaciju „vrelih“ evaluativnih kognicija u predikciji depresivnog raspoloženja.<br />
Istraživanja stresa na radu u kontekstu REBT teorije (i KBT generalno) ima veoma<br />
malo. U jednom nedavno sprovodenom istraživanju kod nas (Popov & Popov, 2012)<br />
otkriveno je da iracionalna i racionalna uverenja, kao kognitivne strukture imaju udela u<br />
načinu na koji <strong>za</strong>posleni reaguju na organi<strong>za</strong>cijske uslove, konkretnije stresore. Rezultati<br />
su poka<strong>za</strong>li da su iracionalna uverenja u pozitivnoj, a racionalna u negativnoj vezi sa<br />
distresom i izgaranjem, pri čemu je ve<strong>za</strong> ovih indikatora bila snažnija sa iracionalnim<br />
uverenjima. Nije bilo doka<strong>za</strong> <strong>za</strong> dijate<strong>za</strong>-stres hipotezu nastanka stresnog odgovora, jer<br />
interakcija između stresora i iracionalnih/racionalnih uverenja nije bila značajna u<br />
predikciji distresa i izgaranja.<br />
4. Integrativni model organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja i REBT<br />
Kao što je prika<strong>za</strong>no, REBT nije samo klinička teorija, već se svrstava u kognitivne<br />
teorije emocija i ljudskog ponašanja uopšte. Preporučuje se istraživanje REBT teorije u<br />
nekoliko domena (David et al., 2005): edukacija (videti Wilde, 1999),<br />
industrijsko/organi<strong>za</strong>cijska psihologija (videti DiGiuseppe & Bernard, 1988),<br />
optimizovanje ljudskih resursa (donošenje odluka, anali<strong>za</strong> individualnih potencijala,<br />
emocionalna inteligencija) pastoralno savetovanje, mentorstvo i lični razvoj, problemi<br />
svakodnevnog života, stres menadžment (Gardner, Rose, Mason, Tyler, & Cushway,<br />
2005), „koučing“ (videti npr. Anderson, 2002), itd.<br />
Bamber (Bamber, 2005) je propagirao primenu kognitivno-bihejvioralnog modela<br />
u domenu radnog stresa. Model je prevashodno baziran na transakcionom modelu<br />
(La<strong>za</strong>rus & Folkman, 1984), kao i “P-E fit” modelu (French et al, 1982). Ključnu tačku u<br />
modelu predstavlja kognitivna procena situacije od strane <strong>za</strong>poslenog, kao i dostupnih<br />
resursa <strong>za</strong> odgovor na i<strong>za</strong>zove te situacije. Nakon toga sledi usvajanje koping<br />
mehani<strong>za</strong>ma, od čije uspešnosti <strong>za</strong>visi ishod celog procesa. Ukoliko je proces bio<br />
uspešan, <strong>za</strong>posleni će biti pod nižim stresom, biće <strong>za</strong>dovoljniji poslom, imaće bolje opšte<br />
53
Change language