Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
organi<strong>za</strong>cijske forme, procese i modele koji utiču na motivaciju <strong>za</strong>poslenih i njihove<br />
performanse. Istraživanja participacije <strong>za</strong>poslenih, karakteristika radnih <strong>za</strong>dataka,<br />
organi<strong>za</strong>cijske promene i sl. samo su neke od tema koje su bile proučavane u okviru ove<br />
paradigme.<br />
(2) Paradigma stresa na radu je u istraživačkom smislu najrazvijenija (videti npr.<br />
Cooper, 1998). Istraživanja stresa na radu prošla su svoj dugačak razvojni put (Jex,<br />
2002). Najpre je Selje (Selye, 1956) razvio koncept opšteg adaptacionog sindroma u<br />
okviru medicinskog modela stresa; potom se fokus istraživanja pomerio ka ispitivanju<br />
psiholoških faktora, pre svega u percepciji stresnih uslova i doživljaja stresa u okviru tzv.<br />
kliničkog modela (videti npr. La<strong>za</strong>rus, 1991); konačno, stres je dobio svoje mesto i u<br />
izučavanju unutar organi<strong>za</strong>cija, pri čemu su se u fokusu našla ispitivanja organi<strong>za</strong>cijske<br />
klime, karakteristika radnih <strong>za</strong>dataka i sl., kao i organi<strong>za</strong>cijskih poka<strong>za</strong>telja stresa, poput<br />
apsentizma i fluktuacije (videti npr. Matteson & Ivancevich, 1979). U novije vreme fokus<br />
u istraživanjima se širi i na stres-menadžment programe, posebno one koje su usmereni<br />
na strateške promene na organi<strong>za</strong>cijskom nivou (Weinberg, Sutherland, & Cooper, 2010),<br />
kao i na percepciju pozitivnih uslova na radu i indikatora zdravlja i blagostanja<br />
<strong>za</strong>poslenih (npr. Demerouti, Bakker, Nachreiner, & Schaufeli, 2001; Nelson & Simmons,<br />
2005).<br />
(3) U okviru sledeće paradigme ispitivano je koje politike i prakse doprinose<br />
bezbednosti i zdravlju na radu. HR politike i prakse u velikoj meri određuju kako će<br />
<strong>za</strong>posleni doživljavati različite organi<strong>za</strong>cijske događaje i procese. U okviru ove<br />
paradigme, postoje dve međusobno pove<strong>za</strong>ne linije istraživanja: a) ispitivanje<br />
kulturoloških faktora – normi, vrednosti, očekivanja i sl. i njihov efekat na zdravlje, i b)<br />
proučavanje konkretnih politika i procedura koje promovišu zdravlje i bezbednost na radu<br />
(videti i Dussault & Dubois, 2003).<br />
(4) Ispitivanja kvaliteta i zdravlja menadžmenta i liderstva – ova istraživačka<br />
paradigma u svom fokusu ima lidere i menadžere i pretpostavlja da samo zdravi lideri<br />
mogu kreirati zdravo organi<strong>za</strong>cijsko okruženje. Istraživanja ovog tipa počela su sa<br />
psihodinamskih teorijskih osnova (videti npr. Levinson, 1983), da bi se kasnije proširila i<br />
na druge teorije ličnosti, a posebno teorije liderstva (Hoy & Woolfolk, 1997).<br />
8
Change language