Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
Prvo, u modelu je istaknuta potreba da se istovremeno fokusira na blagostanje<br />
<strong>za</strong>poslenih (eng. employee well-being) i “bottom-line” organi<strong>za</strong>cije, pri čemu je pojam<br />
“bottom-line” shvaćen kao “performanse organi<strong>za</strong>cije u smislu svojih finansijskih,<br />
socijalnih odgovornosti i odgovornosti prema okolini” (Hart & Cooper, 2001, str. 99).<br />
Drugim rečima, fundamentalna pretpostavka svake organi<strong>za</strong>cije jeste da "unapredi svoje<br />
performanse i produktivnost; stoga je neophodno da razvije adekvatne strukture i procese<br />
koji će redukovati radni stres i istovremeno povećati <strong>za</strong>dovoljstvo <strong>za</strong>poslenih i njihove<br />
performanse" (ibid, str. 100). Drugo, u modelu organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja se prepoznaje da<br />
i na blagostanje <strong>za</strong>poslenih i na organi<strong>za</strong>cijske performanse utiče kombinacija<br />
individualnih i organi<strong>za</strong>cijskih karakteristika. Autori navode da su brojne individualne i<br />
organi<strong>za</strong>cijske varijable uključene u različite teorije radnog stresa i u prethodnim<br />
modelima; ipak, model organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja se fokusira na proučavanje stresa na više<br />
nivoa, a ne dominantno na individualnom nivou analize, kako je do sada pretežno bio<br />
slučaj (Hart & Cooper, 2001).<br />
Model organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja je prika<strong>za</strong>n na slici 1 (str. 10). Sa slike je uočljivo<br />
da, prema ovom modelu, organi<strong>za</strong>cijske karakteristike u interakciji sa individualnim<br />
karakteristikama vode blagostanju <strong>za</strong>poslenih, koje dalje vodi perfomansama<br />
organi<strong>za</strong>cije. Osim toga, organi<strong>za</strong>cijske i individualne karakteristike mogu imati i<br />
direktne veze sa organi<strong>za</strong>cijskim performansama. Model takođe pretpostavlja i više<br />
recipročnih ve<strong>za</strong>, odnosno sistema povratne sprege između performansi organi<strong>za</strong>cije i<br />
organi<strong>za</strong>cijskih i individualnih karakteristika. Prema autorima, na slici 1 je prika<strong>za</strong>n<br />
makroteorijski model, koji služi da usmerava istraživanja iz oblasti stresa na radu.<br />
Specifičnije, on može da (Hart & Cooper, str. 101): (1) pomogne unifikaciji različitih, i<br />
često, međusobno suprotstavljenih pristupa razumevanju stresa na radu, (2) ohrabri<br />
utvrđivanje snažnijih ve<strong>za</strong> između istraživanja stresa i drugih oblasti psihologije rada, i<br />
(3) vodi istraživanja stresa na radu koja u sebe uključuju veze sa organi<strong>za</strong>cijskim<br />
performansama – i time postaju relevantnija <strong>za</strong> menadžment i organi<strong>za</strong>cijski razvoj.<br />
Konačno, model u sebe uključuje i aktere izvan organi<strong>za</strong>cije (državu, kupce, partnere i<br />
dr.) što mu daje i relevantnost <strong>za</strong> širu <strong>za</strong>jednicu – na taj način proučavanje<br />
organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja dobija još širi teorijski i praktični okvir (videti i Jaffe, 1995).<br />
11
Change language