Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za psihologiju ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uslovi na radu i individualna uverenja <strong>za</strong>poslenih kao prediktori organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja<br />
menadžment planira da uvede.“ i „Imate dovoljno mogućnosti da sa rukovodstvom<br />
razgovarate o promenama na poslu.“). Ako pogledamo frekvencije ovih događaja, prema<br />
procenama radnika, uočavamo da one nisu niske (AS= 2.35 i 2.44), što nam govori da<br />
<strong>za</strong>posleni ovakve razgovore sa nadređenima, i kada imaju, procenjuju kao stresne –<br />
preciznije, procenjuju da će se nepovoljno odraziti po njih. Taj podatak je posebno<br />
alarmantan, jer može uka<strong>za</strong>ti na sistemsku grešku u komunikaciji između menadžmenta i<br />
<strong>za</strong>poslenih kada je reč o uvođenju promna u organi<strong>za</strong>cijama u Srbiji. Drugo objašnjenje<br />
ovakvog podatka moglo bi ležati u tome da <strong>za</strong>posleni same promene doživljavaju kao<br />
nepovoljne, te ni komunikacija sa rukovodostvom kompanije o promenama ne može<br />
ublažiti njihove nepovoljne efekte na <strong>za</strong>poslene. Ostaje, naravno, da se interveniše i<br />
promeni percepcija promene kod <strong>za</strong>poslenih kako bi se ublažio ovako visok stresni<br />
potencijal razgovora o promeni.<br />
Što se pozitivnih iskustava tiče, tu nema velikih kontraverzi – teorijski<br />
pretpostavljeni događaji <strong>za</strong>ista imaju i pozitivne efekte na <strong>za</strong>poslene. Među vodećim<br />
ističu se dobar odnos sa kolegama (lepi gestovi i podrška od strane kolega), ali i jasnoća<br />
radne uloge i percepcija značajnosti <strong>za</strong>dataka koje <strong>za</strong>posleni obavljaju.<br />
8.3 Diskusija intervencija u hipotetski model<br />
Napominjemo da se, što se tiče integralnog modela, diskusija odnosi na finalni<br />
strukturalni model (M2§), kao i njegovu varijantu sa kontrolnim varijabliama (M2‡).<br />
Tamo gde je bilo razlika u visini i značajnosti parametara između finalnog modela i onog<br />
u kome je privrženost imala status <strong>za</strong>visne varijable (modeli M1§ i model M1‡) i ti<br />
rezultati su prodiskutovani. Diskusija će pratiti prikaz rezultata prema hipote<strong>za</strong>ma, a<br />
rezultati će biti diskutovani u kontekstu modela organi<strong>za</strong>cijskog zdravlja i REBT teorije,<br />
uz komentare o razlikama između testiranih modela. No, najpre koja reč i o indeksima<br />
podesnosti modela u celini.<br />
Kao što je i ranije rečeno, smatramo da su finalni modeli poka<strong>za</strong>li <strong>za</strong>dovoljavajuće<br />
indekse podesnosti, pogotovo kada se uzme u obzir kompleksnost modela. No, nije<br />
zgoreg prokomentarisati na ovom mestu na koji način se došlo do finalnih modela,<br />
odnosno koje parametre je bilo nužno osloboditi da bi model postigao prihvatljive nivoe<br />
123
Change language